Србију је прошле године посетило око два и по милиона туриста. Домаћи најчешће посећују бање, а странцима су најпривлачнији већи градови. Последњих година све је популарнији и такозвани верски туризам. О његовој популарности говори све већи број посета манастирима и другим верским објектима у Азбуковици, у Западној Србији.
Кроз векове цркве су делиле судбину свог народа, иако паљене и рушене, на старим темељима грађене су поново. О победи над турским зулумом у Доњој Оровици, већ 183 године сведочи јединствена црква брвнара коју су мештани саградили за три месеца. У њој се чувају аутентичне иконе од непроцењиве вредности.
„Овај Свети храм подигнут је на темељима још старијег, древног храма из 17. века из 1693., међутим тај храм из 1693. године Турци су спалили 1813. због одмазде према српском народу, будући да су мештани овог села велику помоћ пружали тадашњим устаницима“, каже јереј Јован Секулић, парох оровички.
У ували између соколских стена, налази се манастирски комплекс Соко град, задужбина владике Лаврентија. У подножју некадашњег турског утврђења саграђена су два храма, у којима се чува и честица моштију Владике Николаја. Соко град препознатљив је по моби, јединственом догађају који окупља омладину из свих крајева света.
„За ову 21 годину колико се моба одржава прошло је преко 4500 хиљаде деце кроз овај манастар, за то време њиховог програма организују се разни културно – уметнички програми, а деца иду да посећују разне историјске и културне споменике. Циљ свега овога је да се деца што више приближе српској духовној и културној традицији“, објашњава јереј Милорад Петровић, свештеник при манастиру Соко град.
Због велике духовне, али и историјске важности, Азбуковачке цркве и манастире посећује све више људи.
„Општину Љубовија је ове године заиста посетио велики број туриста, ти неки подаци су преко 20 хиљада посета је било. Најчешће су посећени манастир посвећен Светом Николају на Соко граду који и сам има смештајне капацитете“, истиче Јелена Тешић, директорка ТО Општине Љубовија.
О међународном угледу манастира Соко сведочи и челични крст висок 13,5 метара који се налази на стени која надвисује цео комплекс. Крст је манастиру донирала немачка породица Вробел у знак сећања на невине српске жртве страдале у агресији 1999. године.
Преузмите андроид апликацију.
