Prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković je za 24sedam objasnila koje su prednosti ovakvog načina ishrane u prevenciji, ali i lečenju dijabetesa.
Gojaznost je savremena bolest i već je na nivou pandemije. Mnogo se govori o metodama mršavljenja, mnogi posežu i za lekovima ne bi li ubrzali ovaj proces. Godinama unazad govori se o tome da je mediteranska ishrana najbolja kada je u pitanju postizanje, ali i održavanje optimalne telesne težine.
Leto je vreme plaža i kupaćih kostima, ali kada je višak kilograma u pitanju ne smemo ga svesti samo na estetske kriterijume. U razgovoru sa jednim od naših vodećih stručnjaka kada su dijabetes i ishrana u pitanju, saznali smo da je čak i stomačić problematičan, a da ne govorimo o ozbiljnoj stomačnoj gojaznosti.
„Brojna ispitivanja su pokazala da osobe sa stomačnom gojaznošću češće obolevaju od šećerne bolesti i infarkta miokarda, za šta postoje značajna naučna objašnjenja. Stomačno masno tkivo predstavlja novonastali endokrini organ koji luči brojne faktore zapaljenja i tromboze, što sve utiče na ubrzanu aterosklerozu,“ objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, nečelnica odeljenja za lečenje hroničnih dijabetesnih komplikacija i ishranu i šef kabineta za ishranu i prevenciju metaboličkih poremećaja na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, UKCS.
Ako smršamo i smanjimo stomačnu gojaznost imaćemo povoljne efekte i na regulaciju masnoća, krvnog pritiska, nivoa šećera i tako sprečiti već postojeći metabolički sindrom, pa samim tim i razvoj predijabetesa i dijabetesa.
Tajne mediteranske ishrane i kako ona utiče na naš organizam, te koje su inovativne metode lečenja dijabetesa u svetu i kod nas otrkila nam je prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković u razgovoru za 24sedam.
Zašto je stomačna gojaznost toliko opasna i koji su najčešći komorbiditeti koji su pridruženi dijabetesu?
– Stomačna gojaznost predstavlja glavni kriterijum za postavljanje dijagnoze premetaboličkog i metaboličkog sindroma i ukazuje na rizik za razvoj šećerne bolesti, isnulinske rezistencije, aterosklerotskih komplikacija, kao što su angina pektoris, infarkt i šlog, masne-nealkoholne bolesti jetre, seksualnih poremećaja i neplodnosti, depresije i karcinoma. Svaka osoba koja ima stomačić, makar bila i dete ili mlada osoba, ima premetabolički sindrom koji karakteriše hiperinsulinizam, insulinska rezistencija, pojava albumina, belančevina u mokraći, povišeni faktori tromboze i smanjena antioksidantna zašita.
Stomačić vodi u dijabetes i mnogobrojne hronične bolesti i alarm je da moramo da se trgnemo i sprečimo metabolički sindrom. Stomačno masno tkivo, navodi se u naučnim tekstovima, predstavlja novonastali endokrini organ koji luči brojne faktore zapaljenja i tromboze, što sve utiče na ubrzanu aterosklerozu. Metabolički sindrom može predstavljati stanje koje prethodi ranim poremećajima glikoregulacije i šećernoj bolesti, a često je prisutan, između 70 i 80 odsto, kod ovih poremećaja. Dijabetes i pridruženi komorbiditeti mogu se prevenirati i lečiti izbalansiranom ishranom individualno podešenoj prema osobi.
Individualni pristup uključuje godine, pol, telesnu težinu i stepen fizičke aktivnosti na osnovu čega se izračunavaju dnevne energetske potrebe.
Koji tip ishrane najviše odgovara gojaznima i osobama koje imaju dijabetes?
– Za osobe obolele od dijabetesa podjednako je važno šta ne treba da jedu, koliko i šta bi trebalo da unose u većoj količini. Rafinisani šećeri, masti i namirnice životinjskog porekla, belo brašno, peciva, industrijski sokovi i slatkiši, sadrže veliku količinu i šećera i masti i odvode do naglog skoka isnulina u krvi.
S druge strane, sveže povrće i voće, zeleniš iz bašte, orašasti plodovi sadrže vlakna, masti, proteine, minerale i prirodne šećere i mnogo su bolji za optimalan nivo šećera u krvi. Umesto sokova i bezalkoholnih pića treba piti vodu (eventualno s limunom) i druge tečnosti siromašne šećerom, i jesti celo voće. Voćem i posnim sirom treba zameniti kolače prepune rafinisanog šećera, brašna i zasićenih masnoća. Sušeno i kandirano voće ne koristiti jer može da dovede do porasta šećera u krvi a unositi šaku oraha, badema ili lešnika kao zdrave zamene za komercijalne slane pržene grickalice. Beli luk i crno vino (umerena količina) odlični su antioksidanti i obavezni sastojci kardioprotektivne mediteranske ishrane.
Složeni ugljeni hidrati i dijetna vlakna iz voća, povrća i žitarica kojima obiluje hrišćanski post doprinose regulaciji telesne težine, smanjenju stomačne gojaznosti, faktora inflamacije i tromboze, normalizaciji glikoregulacije, lipidnog statusa, hipertenzije i prevenciji ateroskleroze i vaskularnih događaja. Povećan unos kalijuma iz voća, povrća i oraha značajno doprinose regulaciji krvnog pritiska. Orašasti proizvodi sadrže i mononezasićene masnoće, dijetna vlakna, kardioprotektivne minerale i vitamine.
Dijetna vlakna usporavaju varenje i apsorpciju hranjljivih materija, smanjuju nivo šećera i masnoća u krvi, povećavaju sitost između obroka i time uspostavljaju normalan rad i pražnjenje creva, prevenirajući kancer debelog creva. Cerealije su odličan izvor (solubilnih i nesolubilnih) vlakana, a pri tom siromašne zasićenim i bogate polinezasićenim masnim kiselinama, bez holesterola, bogate ugljenim hidtratima, beta karotenom i folnom kiselinom (vrlo značajnom za održavanje nivoa homocisteina, odnosno prevenciju koronarne bolesti).
Preradom zrna žitarice do belog brašna, gubi se 66 odsto dijetnih vlakana, 92 odsto selena, 62 odsto folata i 99 odsto drugih korisnih fitojedinjenja. Rafinisanjem cerealija se, takođe, znatno podiže i njihov glikozni indeks, čime one postaju hrana koja vodi u dijabetes i koronarnu bolest. U tom smislu, vlakna celog zrna žitarica su bolja zaštita od vaskularnih komplikacija i od voća i povrća – jedan obrok žitarica (kuvana pšenica, kuvani kukuruz), smanjuje rizik od pojave dijabetesa za 34 odsto.
Šta podrazumeva mediteranska ishrana i koliki je njen značaj u lečenju dijabetesa? Možete li da nam opišete jednodnevni jelovnik sa mediteranskom ishranom za obolele od dijabetesa?
– Obroci treba da budu raznovrsni, s dosta voća i povrća, zeleniša, supa, salata, svežih trava, belog luka. Treba se opredeliti za žitarice celog zrna, testenine, sušene i sveže mahunasto povrće, pre svega zbog dijetinih vlakana, rastvorljivih (boranija, grašak, pasulj, sočivo, ovas, ječam, voće), i nerastvorljivih (zrna žitarica, pšenične mekinje, povrće). Prema jednoj studiji, ovsene i ječmene pahuljice (solubilna vlakna), za razliku od mekinja, imaju direktan efekt na smanjenje holesterola. Povrće i pečurke su odličan izvor proteina, kako bi se smanjile namirnice životinjskog porekla.
– Ishrana regije Mediterana bogata je upravo onim mineralima i vitaminima koji štite srce – kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i hromom, vitaminom E i C. U visokorafinisanoj hrani nema dovoljno hroma (dnevno je potrebno 150 mikrograma), obično se unosi tek petina te količine, a hrom povećava insulinsku senzitivnost, ubrzava vezivanje insulina za receptore, i veoma je važan za regulaciju glukoze. U mediteranskoj ishrani hroma ima dovoljno (u pivskom kvascu, leguminozama, orahu, celom zrnu žitarica).
Voće, povrće i orah bogati su, pak, kalijumom, koji direktno utiče na krvni pritisak. Smanjen unos soli (natrijuma), a povećan unos kalijuma smanjiće rizik za infarkt miokarda za 40 odsto. Ako se, pri tom, doda i dovoljno kalcijuma, kojim mediteranski jelovnik takođe obiluje, doći će i do smanjenja dijastolnog pritiska i bolje regulacije tonusa glatkih mišića.
Nedostatak magnezijuma može da pogorša aterosklerozu, hipetrenziju, i da poveća rizik za pojavu moždanog i srčanog udara, te ga treba uzimati kroz prokelj, krompir, spanać, blitvu, lisnato povrće, mahunarke, orašaste plodove, skušu. Maslac i margarin treba zameniti hladno ceđenim maslinovim uljem, a hleb krompirom i integralnim pirinčem.
Može li mediteranska ishrana da spreči pojavu dijabetesa?
– Najbolji rezultati postižu se fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom. Preporučuje se mediteranska ishrana, bogata dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica i mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja i orašastih plodova, uz smanjenje masnoća i proteina životinjskog porekla.
Svakodnevna šetnja ili brzi hod u trajanju od bar pola sata dnevno ili dozirana stručno planirana i stručno vođena fizička aktivnost povoljno utiču na regulisanje metabolizma i smanjenje gojaznosti prevenciju predijabetesa, dijabetesa i pridruženih komorbiditeta.
Prema iskustvu iz sopstvene endokrinološke prakse, mediteranska ishrana podrazumeva veliku potrošnju voća i povrća, integralnog hleba i celog zrna žitarica, orašastih plodova, plave ribe dubokih mora, maslinovog ulja, i crnog vina u umerenim količinama. To je, naime, hrana sa malo zasićenih, a mnogo mononezasićenih i polinezasićenih omega-3 masnoća i dijetnih vlakana. Poznato je da stanovništvo mediteranskih zemalja, iako troši velike količine masnoća, zahvaljujući ovoj ishrani ima mali procenat kardiovaskularne bolesti.
Koje su biljke lekovite, odnosno koje mogu da preveniraju bolest, a koje da pomognu u samom lečenju?
– Bioaktivna jedinjenja biljaka su posebno značajna kao dopuna terapije dijabetesa, jer deluju povoljno na stimulaciju sekrecije insulina, glukozne transportere i povećanje senzitivnosti na insulin. Pojedine biljke koje su već korišćene u kliničkim studijama (cimet, kurkuma, gorka dinja, piskavica, svertija, jambolan i druge kao inovativna kuralinska biljna terapija koja u budućnosti može da bude dopuna dosadašnjim programima terapije dijabetesa.
Jedno od iskustava ukazuje da se primenom prirodnih preparata koji sadrže gore navedena jedinjenja postiže normoregulacija glikemije kod 70% bolesnika (praćena preko smanjenja glikozilovanog hemoglobina – HbA1C) u odnosu na kontrolnu grupu a značajni su i efekti redukcije telesne mase. Kuralinska biljna terapija u kontroli nivoa šećera sve više se primenjuje i kod nas u Srbiji, pored 17 (registrovanih) zemalja, jer ima naučnu potvrdu u kliničkoj studiji, lekarskoj praksi i daje odlične rezultate u kontroli nivoa šećera u krvi kod dijabetesa tip 2.
Preuzmite android aplikaciju.
