Проф. др Весна Димитријевић Срећковић је за 24седам објаснила које су предности оваквог начина исхране у превенцији, али и лечењу дијабетеса.
Гојазност је савремена болест и већ је на нивоу пандемије. Много се говори о методама мршављења, многи посежу и за лековима не би ли убрзали овај процес. Годинама уназад говори се о томе да је медитеранска исхрана најбоља када је у питању постизање, али и одржавање оптималне телесне тежине.
Лето је време плажа и купаћих костима, али када је вишак килограма у питању не смемо га свести само на естетске критеријуме. У разговору са једним од наших водећих стручњака када су дијабетес и исхрана у питању, сазнали смо да је чак и стомачић проблематичан, а да не говоримо о озбиљној стомачној гојазности.
„Бројна испитивања су показала да особе са стомачном гојазношћу чешће оболевају од шећерне болести и инфаркта миокарда, за шта постоје значајна научна објашњења. Стомачно масно ткиво представља новонастали ендокрини орган који лучи бројне факторе запаљења и тромбозе, што све утиче на убрзану атеросклерозу,“ објашњава проф. др Весна Димитријевић Срећковић, нечелница одељења за лечење хроничних дијабетесних компликација и исхрану и шеф кабинета за исхрану и превенцију метаболичких поремећаја на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, УКЦС.
Ако смршамо и смањимо стомачну гојазност имаћемо повољне ефекте и на регулацију масноћа, крвног притиска, нивоа шећера и тако спречити већ постојећи метаболички синдром, па самим тим и развој предијабетеса и дијабетеса.
Тајне медитеранске исхране и како она утиче на наш организам, те које су иновативне методе лечења дијабетеса у свету и код нас отркила нам је проф. др Весна Димитријевић Срећковић у разговору за 24седам.
Зашто је стомачна гојазност толико опасна и који су најчешћи коморбидитети који су придружени дијабетесу?
– Стомачна гојазност представља главни критеријум за постављање дијагнозе преметаболичког и метаболичког синдрома и указује на ризик за развој шећерне болести, иснулинске резистенције, атеросклеротских компликација, као што су ангина пекторис, инфаркт и шлог, масне-неалкохолне болести јетре, сексуалних поремећаја и неплодности, депресије и карцинома. Свака особа која има стомачић, макар била и дете или млада особа, има преметаболички синдром који карактерише хиперинсулинизам, инсулинска резистенција, појава албумина, беланчевина у мокраћи, повишени фактори тромбозе и смањена антиоксидантна зашита.
Стомачић води у дијабетес и многобројне хроничне болести и аларм је да морамо да се тргнемо и спречимо метаболички синдром. Стомачно масно ткиво, наводи се у научним текстовима, представља новонастали ендокрини орган који лучи бројне факторе запаљења и тромбозе, што све утиче на убрзану атеросклерозу. Метаболички синдром може представљати стање које претходи раним поремећајима гликорегулације и шећерној болести, а често је присутан, између 70 и 80 одсто, код ових поремећаја. Дијабетес и придружени коморбидитети могу се превенирати и лечити избалансираном исхраном индивидуално подешеној према особи.
Индивидуални приступ укључује године, пол, телесну тежину и степен физичке активности на основу чега се израчунавају дневне енергетске потребе.
Који тип исхране највише одговара гојазнима и особама које имају дијабетес?
– За особе оболеле од дијабетеса подједнако је важно шта не треба да једу, колико и шта би требало да уносе у већој количини. Рафинисани шећери, масти и намирнице животињског порекла, бело брашно, пецива, индустријски сокови и слаткиши, садрже велику количину и шећера и масти и одводе до наглог скока иснулина у крви.
С друге стране, свеже поврће и воће, зелениш из баште, орашасти плодови садрже влакна, масти, протеине, минерале и природне шећере и много су бољи за оптималан ниво шећера у крви. Уместо сокова и безалкохолних пића треба пити воду (евентуално с лимуном) и друге течности сиромашне шећером, и јести цело воће. Воћем и посним сиром треба заменити колаче препуне рафинисаног шећера, брашна и засићених масноћа. Сушено и кандирано воће не користити јер може да доведе до пораста шећера у крви а уносити шаку ораха, бадема или лешника као здраве замене за комерцијалне слане пржене грицкалице. Бели лук и црно вино (умерена количина) одлични су антиоксиданти и обавезни састојци кардиопротективне медитеранске исхране.
Сложени угљени хидрати и дијетна влакна из воћа, поврћа и житарица којима обилује хришћански пост доприносе регулацији телесне тежине, смањењу стомачне гојазности, фактора инфламације и тромбозе, нормализацији гликорегулације, липидног статуса, хипертензије и превенцији атеросклерозе и васкуларних догађаја. Повећан унос калијума из воћа, поврћа и ораха значајно доприносе регулацији крвног притиска. Орашасти производи садрже и мононезасићене масноће, дијетна влакна, кардиопротективне минерале и витамине.
Дијетна влакна успоравају варење и апсорпцију храњљивих материја, смањују ниво шећера и масноћа у крви, повећавају ситост између оброка и тиме успостављају нормалан рад и пражњење црева, превенирајући канцер дебелог црева. Цереалије су одличан извор (солубилних и несолубилних) влакана, а при том сиромашне засићеним и богате полинезасићеним масним киселинама, без холестерола, богате угљеним хидтратима, бета каротеном и фолном киселином (врло значајном за одржавање нивоа хомоцистеина, односно превенцију коронарне болести).
Прерадом зрна житарице до белог брашна, губи се 66 одсто дијетних влакана, 92 одсто селена, 62 одсто фолата и 99 одсто других корисних фитоједињења. Рафинисањем цереалија се, такође, знатно подиже и њихов гликозни индекс, чиме оне постају храна која води у дијабетес и коронарну болест. У том смислу, влакна целог зрна житарица су боља заштита од васкуларних компликација и од воћа и поврћа – један оброк житарица (кувана пшеница, кувани кукуруз), смањује ризик од појаве дијабетеса за 34 одсто.
Шта подразумева медитеранска исхрана и колики је њен значај у лечењу дијабетеса? Можете ли да нам опишете једнодневни јеловник са медитеранском исхраном за оболеле од дијабетеса?
– Оброци треба да буду разноврсни, с доста воћа и поврћа, зелениша, супа, салата, свежих трава, белог лука. Треба се определити за житарице целог зрна, тестенине, сушене и свеже махунасто поврће, пре свега због дијетиних влакана, растворљивих (боранија, грашак, пасуљ, сочиво, овас, јечам, воће), и нерастворљивих (зрна житарица, пшеничне мекиње, поврће). Према једној студији, овсене и јечмене пахуљице (солубилна влакна), за разлику од мекиња, имају директан ефект на смањење холестерола. Поврће и печурке су одличан извор протеина, како би се смањиле намирнице животињског порекла.
– Исхрана регије Медитерана богата је управо оним минералима и витаминима који штите срце – калијумом, калцијумом, магнезијумом и хромом, витамином Е и Ц. У високорафинисаној храни нема довољно хрома (дневно је потребно 150 микрограма), обично се уноси тек петина те количине, а хром повећава инсулинску сензитивност, убрзава везивање инсулина за рецепторе, и веома је важан за регулацију глукозе. У медитеранској исхрани хрома има довољно (у пивском квасцу, легуминозама, ораху, целом зрну житарица).
Воће, поврће и орах богати су, пак, калијумом, који директно утиче на крвни притисак. Смањен унос соли (натријума), а повећан унос калијума смањиће ризик за инфаркт миокарда за 40 одсто. Ако се, при том, дода и довољно калцијума, којим медитерански јеловник такође обилује, доћи ће и до смањења дијастолног притиска и боље регулације тонуса глатких мишића.
Недостатак магнезијума може да погорша атеросклерозу, хипетрензију, и да повећа ризик за појаву можданог и срчаног удара, те га треба узимати кроз прокељ, кромпир, спанаћ, блитву, лиснато поврће, махунарке, орашасте плодове, скушу. Маслац и маргарин треба заменити хладно цеђеним маслиновим уљем, а хлеб кромпиром и интегралним пиринчем.
Може ли медитеранска исхрана да спречи појаву дијабетеса?
– Најбољи резултати постижу се физичком активношћу и правилном исхраном. Препоручује се медитеранска исхрана, богата дијетним влакнима и сложеним угљеним хидратима из воћа, поврћа, житарица и мононезасићеним масноћама из маслиновог уља и орашастих плодова, уз смањење масноћа и протеина животињског порекла.
Свакодневна шетња или брзи ход у трајању од бар пола сата дневно или дозирана стручно планирана и стручно вођена физичка активност повољно утичу на регулисање метаболизма и смањење гојазности превенцију предијабетеса, дијабетеса и придружених коморбидитета.
Према искуству из сопствене ендокринолошке праксе, медитеранска исхрана подразумева велику потрошњу воћа и поврћа, интегралног хлеба и целог зрна житарица, орашастих плодова, плаве рибе дубоких мора, маслиновог уља, и црног вина у умереним количинама. То је, наиме, храна са мало засићених, а много мононезасићених и полинезасићених омега-3 масноћа и дијетних влакана. Познато је да становништво медитеранских земаља, иако троши велике количине масноћа, захваљујући овој исхрани има мали проценат кардиоваскуларне болести.
Које су биљке лековите, односно које могу да превенирају болест, а које да помогну у самом лечењу?
– Биоактивна једињења биљака су посебно значајна као допуна терапије дијабетеса, јер делују повољно на стимулацију секреције инсулина, глукозне транспортере и повећање сензитивности на инсулин. Поједине биљке које су већ коришћене у клиничким студијама (цимет, куркума, горка диња, пискавица, свертија, јамболан и друге као иновативна куралинска биљна терапија која у будућности може да буде допуна досадашњим програмима терапије дијабетеса.
Једно од искустава указује да се применом природних препарата који садрже горе наведена једињења постиже норморегулација гликемије код 70% болесника (праћена преко смањења гликозилованог хемоглобина – HbA1C) у односу на контролну групу а значајни су и ефекти редукције телесне масе. Куралинска биљна терапија у контроли нивоа шећера све више се примењује и код нас у Србији, поред 17 (регистрованих) земаља, јер има научну потврду у клиничкој студији, лекарској пракси и даје одличне резултате у контроли нивоа шећера у крви код дијабетеса тип 2.
Преузмите андроид апликацију.
