Obično kada se podstakne debata – ko je najbolji Džoker? Ime preminulog američkog glumca Hita Ledžera se argumentovano kruniše za najbolju interpretaciju najpoznatijeg Di-Sijevog zlikovca. Ipak postoje oni kojima je Bartonov Džoker draži od Nolanovog i koji smatraju da ludilo Džeka Niklsona ima više dimenzija od Ledžerove frenezije. Onda u priču ulazi i Hoakin Finiks i ova trka postaje začarani krug, gde možete izneti validne argumente za sve učesnike, nešto poput ovogodišnje trke za najkorisnijeg igrača NBA lige.
Sličnost između pomenutih Džokera i srpskog košarkaša Nikole Jokića je samo u nadimku, ali razlike su te koje momka iz Srbije čine jedinstvenim. Ključna teza koja ga odvaja od ikoničnog zlikovca iz stripova i filmova, jeste činjenica da ne postoji Betmen koji može da zaustavi Nikolu Jokića.
Kada se 26. juna 2014. godine, tokom jedne reklame za „Taco Bell“ na američkoj „ESPN“ televiziji na dnu ekrana pojavila vest da su Denver Nagetsi kao 41. pika na draftu odabrali centra Mege, niko nije mogao da nasluti da će pik druge runde (inače predstavljen kao krilni centar na draftu) postati najdominantniji centar u najjačoj košarkaškoj ligi sveta.
Started from the bottom, now he's here 📈
Nikola Jokic became the lowest draft pick in NBA history (No. 41 in 2014) to win NBA Finals MVP 🏆 pic.twitter.com/kfvuiZIo78
— ClutchPoints (@ClutchPointsApp) June 13, 2023
Međutim i kada se moglo naslutiti da je Jokićev talenat za košarku nemerljiv i da je njegovo razumevanje igre zrelije od mnogih veterana u ligi, mnogi su osporavali i sumnjali u kvalitet momka iz Sombora.
Mediji i košarkaški kritičari sa zapada su pre svega svoj skepticizam zasnovali na atleticizmu Nikole Jokića i „adante“ tempu kojim on diriguje na košarkaškom terenu.
Od starta Nikola je morao da ubedi sve, uključujući i organizaciju Denver Nagetsa na čelu sa stručnim štabom, da je začin evropske košarke itekako efikasan na NBA nivou i da se „igranje na pravi način“ na kraju dana uvek isplati.
Čak je i Majkl Meloun u nekoliko navrata sumnjao u Jokićev pobednički pedigre i davao prednost Jusufu Nurkiću na poziciji pet, ipak sin Brendana Malouna (dvostrukog šampiona NBA lige u ulozi pomoćnog trenera u Detroitu) je ipak izvukao Džokera kao najvredniju kartu u svom špilu i odigrao potez zbog kojeg će nadmašiti uspehe svog oca.
Druga falinka koju su isticali Jokićevi kritičari jeste njegova igra u defanzivi.
Kada se proglas iz kanjona Kolorado zaorio sve do obale Kalifornije, da Jokić poseduje dotad nezabeležen napadački arsenal, mediji su uprli prst u drugu stranu parketa, gde se kroz istoriju uspeh zasnivao na fizikalijama i atleticizmu.
Iako ne možemo reći da Jokić nije impozantan fizički primerak (o njegovoj neverovatnoj snazi su pričali visoki igrači širom lige), moramo priznati da skočnost i atleticizam nisu na nivou zapaženijih defanzivaca koje je NBA liga godinama unazad krunisala za defanzivce sezone.
Uspomoć velikog tela, brzih ruku, ali pre svega košarkaške inteligencije Nikola je uspeo da postane solidan defanzivac. Jokićeve mane u odbrani su transparentne, ali poput napada Jokićeva odbrana nije arhetipska. Iako blokadama ne šalje loptu na tribine, i ne preuzima protivničke bekove van linije za tri poena, njegovo poziciopniranje, čitanje i komunikacija u zadnjoj liniji su razlozi uspeha Denverove odbrane. U prilog tome ide činjenica da je u sedam od osam sezona otkako Nikola nosi dres Nagetsa, Denver defanzivno bolji kada se srpski centar nalazi na parketu.
Ipak, mnogi Jokićevi kritičari se čvrto koriste argument Jokićeve loše odbrane kao „poslednju slamku“ u raspravi o najboljem igraču sveta, u kojoj se u prethodnih nekoliko sezona uz Jokića nalaze Adetokumbo i Embid.
Jasno je to svim „džokerovim“ fanovima među kojima je i njegov saigrač Džamal Marej koji je jednom prilikom izjavio: „Samo pokušavamo da promenimo narativ da Jokić ne igra odbranu.“
The Nuggets had the best offensive rating in this playoffs.
Their *defense* held the Heat to
89
93
94
95
111points in the Finals. pic.twitter.com/zg4CKJxnoG
— StatMuse (@statmuse) June 13, 2023
Međutim i pored svih narativa i osporavanja od strane analitičara i novinara na zapadu, debeljuca iz Sombora postao je „troglavo čudovište“ u Denveru (po rečima trenera Lejkersa Darvina Hema).
Taj nadimak je Hem dao Nikoli Jokiću pre nego što su favorizovani Lejkersi dobili „metlu“ u finalu Zapadne konferencije. Nadimak je aludirao na Jokićeve tripl-dablove, to jest na njegovo najveće oružije, što je napadačka polivalentnost. Mogućnost poentiranja, skakanja i asistitanja koju Jokić svako veče prikazuje na NBA parketima, a da pritom izgleda kao da igra partiju basketa ispred zgrade fascinirala je veći deo košarkaške javnosti, dok je onaj ostatak izluđivala.
Poput straha od čudovišta ispod kreveta, američka javnost pribojavala se dana kada će u ligu stići igrač kao što je Nikole. Igrač koga ne zanimaju individualne nagrade, naslovi i američki san, igrač koji će izabrati da ostane u malom nezapaženom gradu i koji će razotkriti NBA cirkus za ono što jeste – reklama za pravljenje para.
Mnogo je puta Jokić optuživan za nonšalantan stav prema košarci, kako zbog svog izgleda tako i zbog izjava koje daje van terena. Međutim u više navrata smo mogli da vidimo ne toliko „pitomog“ Nikolu, koji je udarcem Morisa dao jasan znak ostatku lige da ne toleriše nesportsko ponašanje, a odgurivanjem Meta Išbije (vlasnika Finiks Sansa) da ga jedino zanimaju dešavanja na košarkaškom terenu.
Jokiću je stalo do pobeđivanja, jer na kraju dana plaćen je upravo zbog toga. Ovosezonskim odevanjem „džoker“ potvrđuje tezu koju je mnogo puta rekao novinarima – ovo je ipak samo posao.
Grade Suns owner Mat Ishbia’s flop on this ‘push’ by Nikola Jokic 😂pic.twitter.com/ecftcNb6mO
— ClutchPoints (@ClutchPointsApp) May 8, 2023
Sa druge strane grad Denver je čekao 56 godina, uključujući 47 otkada su ušli u NBA ligu, da se pojavi igrač koji će im doneti prvu košarkašku titulu u istoriji.
Ukoliko pitate Nikolu on će vam reći da se pojavio tim. Iako ponekad može da se smatra preterivanjem, Jokićevo konstantno isticanje saigrača u prvi plan ima smisla jer su oni ključ njegovog uspeha.
Igra srpskog centra je komplementarna, ona u mnogome zavisi od igre njegovih saigrača i obratno. Upravo zbog toga su prethodni porazi u plej-ofu pre dokaz nesposobnosti Denverove uprave da okruže Jokića sa odgovarajućim osobljem, nego dokaz Jokićeve inferiornosti.
Na pitanje novinara – kako je doveo igru do ovog nivoa, Jokić uvek daje isti odgovor: „Čitav život igram na isti način“. Zaista je tako od škole košarke u Somboru, do Vojvodine, Mege i ove najveće scene u Koloradu „džoker“ se igra košarke onako kako je ona njemu prvi put bila predstavljena kao detetu, kada se niko nije izdvajao svojom snagom i fizikalijama, već veštinom, inteligencijom i zalaganjem.
Autor: Konstantin Mlađenović
Preuzmite android aplikaciju.
