Србија је данас емитовала еврообвезнице деноминоване у доларима рочности пет и 10 година, при чему је прикупљено 1,75 милијарди долара, уз највеће интересовање инвеститора за српске обвезнице у историји, саопштило је Министарство финансија.
Потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали је оценио да је Србија постигла огроман успех, јер су инвеститори показали велико интересовање за куповину српских државних хартија од вредности, те да је тражња била чак шест пута већа од понуде.
„Укупна тражња инвеститора је износила чак 11 милијарди долара и била је шест пута већа од понуде. Ово је велики успех за нашу земљу и за све грађане Србије и потврда економских резултата које смо остварили у претходном периоду“ рекао је он.
Додао је да се показало да инвеститори и даље имају велико поверење у Србију и у нашу економску будућност те да је више од 500 респектабилних инвеститора из целог света је показало интересовање за наше хартије од вредности.
Министар Мали је истакао да је реч о највећој тражњи од када Србија емитује обвезнице на међународном тржишту.
Након представљања макроекономских резултата Србије пред међународном инвестиционом јавношћу у претходних неколико дана, данас се приступило прикупљању понуда за нову емисију обвезница у вредности од 1,75 милијарди долара, у две транше на рок од пет и 10 година.
Током процеса емисије, услед велике тражње, Министарство финансија је успело да смањи принос у односу на почетно понуђени.
Нове обвезнице рочности пет година емитоване су у износу од 750 милиона долара по купонској стопи од 6,25 одсто и финалној каматној стопи у еврима која, након реализације хеџинг трансакције, износи шестомесечни еурибор увећан за 2,9 одсто Обвезнице рочности 10 година емитоване су у износу од милијарду долара по купонској стопи од 6,50 одсто и финалној каматној стопи у еврима која износи шестомесечни еурибор увећан за 3,1 проценат.
Министар Мали је истакао и да је Србија постигла одличну каматну стопу, поготово узимајући у обзир да је наша земља на тржишту капитала прошла слично као Мађарска, која је чланица Европске уније и има инвестициони рејтинг, а боље од Румуније, која такође има инвестициони рејтинг и чланица је ЕУ.
Како је рекао, у Бугарској, Румунији и Хрватској, приноси на обвезницама су у протеклом периоду порасли, услед глобалне економске кризе као и конфликта у Украјини, чак 12, четири, односно пет пута.
„С обзиром на то да се очекује даљи раст стопа приноса на међународном тржишту, Србија је одлучила и била спремна да користи тренутно најповољније услове на тржишту, како би прикупила неопходна средства за даљу финансијску стабилност и даљи раст привреде, те спремно дочекала ову годину. Водећи се најбољом међународном праксом активног управљања јавним дугом, Министарство финансија је закључило унакрсну валутну своп трансакцију којом обавезе по основу емитованих обвезница конвертује у евре по значајно нижој финалној каматној стопи,“ рекао је потпредседник Владе Србије Синиша Мали.
Према његовим речима, на овај начин је искоришћен повољни однос курса евра и долара у овом тренутку, као и тренутна дивергенција између доларских и каматних стопа у еврима на међународном тржишту капитала и постигнута најповољнија цена задуживања.
Притом, Србија користи хеџинг, тј. коришћења финансијских деривата у сврху заштите од девизног и каматног ризика, у складу са међународно препознатим ISDA стандардима (International Swaps аnd Derivatives Аssociation).
Тиме се даје снажан подстицај развоју домаћег финансијског тржишта кроз пример активног управљања финансијским ризицима од стране Владе Србије.
„У протекле три године Министарство финансија активно хеџује свој портфолио, те смо забележили и значајне уштеде како на каматним стопама, тако и на разлици у девизном курсу приликом отплате дуга“ рекао је министар Мали.
Он је додао да глобална криза, сукоб у Украјини и енергетска нестабилност подижу цену новца на тржишту, тако да ћемо морати да сачекамо крај ове кризе како бисмо опет дошли до каматних стопа од два одсто које су нам биле доступне 2021. године.
Мали је додао да су знатан пораст каматних стопа и ситуација у глобалној економији појачале притисак чак и на Немачку, која има највиши кредитни рејтинг у Европи, ААА, и која иначе служи као бенчмарк за издавање обвезница у еврима.
Приноси на немачким обвезницама су порасли чак шест пута за последњих годину дана.
Потпредседник Владе је истакао да је план отплате и финансирање обавеза направљен проактивно, као и да се користило време ниских каматних стопа да се превремено отплате стари дугови и фиксирају камате на кредите, тако да је сада просечна стопа задуживања на портфолио јавног дуга крајем године износила 2,8 одсто, те ће српске јавне финансије моћи да изнесу нове цене на тржишту.
Он је подсетио да је свет већ три године у кризи, да је 2023. година у којој ће бити много изазова, али да су српске јавне финансије стабилне и спремне за преливање светских економских трурбуленција.
“У таквим временима најважније је да сте ликвидни. Србија има новца на рачуну, имамо подршку међународних институција, што нам је у оваквим годинама подршка за неопходну стабилност, коју желимо да очувамо уз све до сада постигнуте економске резултате”, рекао је Мали.
Закључио је да је један од приоритета наше економске политике ефикасно управљање и контрола јавног дуга, те да ће крајем месеца јануара удео јавног дуга у БДП-у износити 50,2 одсто.
Vučić: U narednim godinama smanjićemo razliku u odnosu na visoko razvijene zemlje
Преузмите андроид апликацију.
