Ova godina će prema oceni ministra finansija Siniše Malog biti izazovna i zahtevna, a država je spremna da pomogne građanima i privredi, kao i za najgori scenario koji može biti izazvan eventualnim pogoršanjem međunarodnih ekonomskih i geopolitičkih prilika.
Mali je u intervjuju za Tanjug naglasio da će država i ove godine nastaviti sa odgovornom ekonomskom politikom kakvu je vodila i lane, te da će tri glavna prioriteta Ministarstva finansija u 2023. godini biti zaštita životnog standarda građana, nastavljanje investicija i obezbeđivanje dovoljno energenata za privredu i stanovništvo.
„Predsednik Aleksandar Vučić i ja delimo istu politiku. Ona znači da se spremamo za najgori scenario, a ako se desi bolje od toga, onda je to super, ali smo spremni i za najgore. U 2022. godini smo planirali konzervativno i imali prihode veće od planiranih za 192 milijarde dinara, a isto tako smo planirali i budžet za 2023. i spremni smo da odgovorimo na eventualni najgori scenario“, istakao je Mali.
Dodao je da je u budžetu ostavljeno dovoljno prostora da se reaguje na krizu, naročito kada je reč o energetskom sektoru, odnosno snabdevanju strujom i gasom.
Pojašnjavajući konkretne mere zaštite životnog standarda građana, naveo je da se od 1. januara povećavaju penzije za 12,1 odsto, minimalna zarada za 14,3 odsto, plate u javnom sektoru za 12,5 procenata.
„Inflacija će po projekciji iznositi oko osam odsto, tako da su ova povećanja znatno iznad nivoa inflacije, a prema podacima za prva tri kvartala 2022. godine, realan rast plata u našoj ekonomiji je oko dva odsto, tako da smo uprkos inflaciji i veoma teškim uslovima života i poslovanja u celom svetu održali životni standard građana Srbije“, istakao je ministar.
Kada je reč o investicijama naveo je da je za ovu svrhu u budžetu za 2023. opredeljeno 6,8 odsto BDP-a i da se nastavlja gradnja auto-puteva, pruga, škola, bolnica, kao i nastavak projekta „Čista Srbija“, odnosno izgradnja kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, što podiže kvalitet života ljudi.
„Treći prioritet nam je energetika i mi smo, očekujući nastavak krize u ovoj oblasti i tokom 2023. godine, planirali budžetski deficit od 3,3 odsto, od čega je 1,4 odsto rezerva sa kojom možemo da reagujemo i ako bude neophodno kupimo dodatne količine gasa ili struje, kako bi građanima i privredi obezbedili normalne uslove života i poslovanja“, istakao je ministar Mali.
Kao dve posebno važne brojke za 2022. godinu naveo je blizu 4,4 milijarde evra direktnih stranih investicija, što je više nego u prethodne dve godine i stopu nezaposlenosti od 8,9 odsto, koju Srbija ima tri kvartala zaredom.
Ovako niska stopa je, prema njegovoj oceni, potvrda svih preduzetih ekonomskih poteza, ali i velikog poverenja u našu ekonomiju, a Vlada Srbije će, kako kaže, nastaviti da se bori za svako radno mesto.
Sve to, borba za bolji standard, investicije, radna mesta će se, ističe on, odvijati u uslovima velikih izazova i neizvesnosti, pri čemu je na prvom mestu politički izazov i tiče se situacije na Kosovu i Metohiji a drugi je globalna ekonomija.
„Mi smo i dalje na putu ka Evropskoj uniji. Situacija na Kosovu i Metohiji je takva da se sa jedne strane suočavamo sa pritiscima međunarodne zajednice a sa druge strane pokušavamo da očuvamo mir i stabilnost i nađemo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve“, rekao je Mali.
Drugi izazov, odnosno globalna ekonomija je, prema negovoj oceni, takav da niko sa sigurnošću ne može da kaže šta će se i kako dešavati sutra a kamoli za mesec, dva ili pola godine.
„Najviše zato što je situacija trenutno takva da jedna odluka ili jedan potez može mnogo toga da promeni i kada je reč o energetici, proizvodnji hrane i svemu ostalom. Takav je svet u ovom trenutku i sa tom neizvesnošću mi moramo da živimo i da računamo na nju. Moramo da vodimo računa o svakom dinaru, na šta trošimo novac, koji su nam prioriteti i da veoma pažljivo pratimo situaciju“, rekao je ministar Mali Tanjugu.
Ocenio je da se Srbija u tome pokazala veoma dobrom i da se sa krizom koja iz raznih razloga dugo traje, nosila mnogo bolje nego i zemlje koje su znatno razvijenije od nas.
Radila je tako što je reagovala na događaje, teret krize preuzimala na sebe, što prema rečima ministra Malog mora da se nastavi i ubuduće, pogotovu ako se globalna kriza, koju nismo izazvali, nastavi.
Podsetio je da je država 2020. godine, kada se desila velika kriza sa koronom, reagovala odmah i odlučno i kada je reč o ekonomiji i zdravlju građana i da je za pomoć izdvojeno blizu devet milijardi evra, kao i da su 2022. zdravsteni i prosvetni kao i radnici u socijalnim službama dobili po 10.000 dinara na ime jednokratne pomoći, penzioneri po 20.000 dinara, mladi dva puta po 100 evra, plus nedavno po 5.000 dinara.
„Stalno razrađujemo scenarije i donosimo mere prateći šta se dešava, ko je najugroženiji i kome je pomoć najpotrebnija“, rekao je Mali.
Naveo je da je tako pokazano koliko je država odgovorna, ali i koliko su jake naše javne finansije.
Ministar finansija Mali kaze da ima više želja koje bi voleo da se realizuju u 2023. godni, koje su usmerene na njegov dalji profesionalni razvoj, ali bi da ih zadrži za sebe, jer kako kaže u šali, ako ih izgovori javno možda se nikada ne ostvare.
Građanima želi puno zdravlja, sreće i uspeha u 2023. godini i obećava da će Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, učiniti sve da građani što manje osete krizu u kojoj se nalazimo.
„Zajedno ćemo se boriti za stabilnost i mir u regionu i lepšu i bolju Srbiju koju naša deca treba da naslede“, poručio je Mali.
Od danas u Srbiji e-fakture obavezne i za privatnike, veće plate, minimalac i penzije
Preuzmite android aplikaciju.
