Od 1. januara minimalna cena rada u Srbiji biće 230 dinara po satu, odnosno 40.020 dinara mesečno, što je povećanje od 14,3 odsto, objavio je danas ministar finansija Siniša Mali posle sednice Socijalno ekonomskog saveta.
Na konferenciji za medije posle sednice SES on je objasnio da je to procentualno gledano najveće povećanje ikada.
Dodao je da je takva odluka države balans između zahteva sindikata i poslodavaca, kao i nastojanja da se zaštiti standard zaposlenih, ali i da budu sačuvana radna mesta.
Mali je rekao i da je na taj način očuvan trend povećanja minimalne zarade koja su mnogo veća od inflacije.
Rekao je da država preuzim na sebe teret troška koji će poslodavci, pa i država kao poslodavac imati zbog povećanja od 41 milijarde dinara godišnje.
Objasnio je da će dodatno biti rasterećene zarade na teret poslodavca, jer će njihov neoporezivi deo od 19,3 hiljade biti povećan na 21,7 hiljada dinara.
Dodatno će doprinos za PIO na teret poslodavca biti umanjenjen za jedan procenat.
„Tako anuliramo povećanje tereta troška koje donosi povećanje minimalca, a kako bismo izbegli otpuštanja zbog povećanja plata“, rekao je ministar.
Podsetio je da je za pet godina došlo da rasterećenja poslodavaca sa 64 na 60 odsto na ime obaveza na osnovu zarade i kao jedan od rezultat naveo da Srbija sada ima istorijski najnižu stopu nezaposlenost.
„Šira slika makroekonomske stabilnosti u Srbiji zahteva balansirane odluke. Država uzima ceo teret povećanja minimalca na sebe kroz rasterećenje“, pojasnio je.
Mali je ocenio da je minimalna cena rada ekonomska, a ne socijalna kategorija i naveo da će pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom biti 81,2 posto.
„Radićemo da u narednom periodu što pre minimalac dostigne celu korpu“, rekao je on.
Kao državne prioritete u dramatičnim evropskim i svetskim okolnosti naveo je očuvanje makroekonomske stabilnosti, želju da se očuva svako radno mesto, odnosno da se zaštiti standard građana.
Mali je istakao da nije rečeno konačno ne predlogu sindikata – socijalnih partnera koji su tražili da se minimalac utvrđuje dva puta godišnje.
„Nije tačka. Razgovaraćemo. Svi ćemo biti pametniji u januaru nego danas“, poručio je.
Predsednik Savez samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ocenio je da su povećanja minimalca svake godine sve veća, ali sve je veća i razlika između minimalca i vrednosti minimalne potrošačke korpe.
Rekao je da je vrednost korpe sada 50.000 dinara, što je za 15.000 dinara više od minimalca koji je trenutno 35.000 dinara.
Ocenio je, međutim, da je sastav i takve potrošačke korpe ponižavajući.
„Vlada Srbije ni poslodavci nisu prihvatili naše predloge. Ostaje da se oni koji primaju minimalac i približno njemu bore za opstanak, egzistenciju i budućnost“, konstatovao je.
Orbović je podsetio da je još pre nekoliko godina dogovor bio da se iznos minimalca i vrednost korpe izjednače.
„To se ne dešava. Pitanje je koja će razlika biti do kraja godine. Ne ulazim u razloge“, rekao je on.
Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić ocenila je da ponuda vlade Srbije za novi minimalac nije procentualno beznačajna, ali i da nije dovoljna.
„Minimalac je na žalost pravilo u velikom broju kompanija, a minimalna korpa je nedovoljna za dostojanstven život tročlane porodice. Iznos minimalca je nedovoljno prihvatljiv za nas, ne rešava probleme o kojima govorimo“, rekla je ona.
Dodala je da se razgovori sindikata sa vladom i poslodavcima moraju nastaviti i ocenila da će morati ponovo da se reaguje odmah početkom 2023. godine.
„Moraćemo temu da držimo redovno na sednicama SES. Troškovi će porasti, povećanje će biti anulirano ubrzo“, rekla je Andrić.
Dodala je da će sindikati nastaviti da traže da se o minimalcu razgovara tokom godine.
„Nismo naišli na razumevanje, da sada bude iznos za period od septembra do decembra, a drugi da bude za narednu godinu. Na svojim telima UGS Nezavisnost će odlučiti o daljim koracima“, odgovorila je na pitanje o protestima.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić u ime privrede zahvalio je Vladi Srbije, predsedniku Vučić, ministarstvu finansija i Narodnoj banci na podršci privredi i poslodavcima tokom krize.
Rekao je da su se poslodavci složili sa povećanjem minimalca po državnom predlogu.
„Država to povećanje u najvećem delu pokriva. U masi pokrića, deo preduzeća imaće minus, a na sreću veći deo preduzeća imaće benefit“, rekao je on i dodao da će povećanje minimalca dodatno opteretiti samo slaba preduzeća.
Ministarka za rad i predsedavajuća SES Darija Kisić ocenila je da je dijalog o minimalcu bio kvalitetan uprkos nekad različitim pogledima.
Podsetila je da pored minimalca država sprovodi i niz drugih mera za poboljšanje životnog standarda građana.
Preuzmite android aplikaciju.
