Од 1. јануара минимална цена рада у Србији биће 230 динара по сату, односно 40.020 динара месечно, што је повећање од 14,3 одсто, објавио је данас министар финансија Синиша Мали после седнице Социјално економског савета.
На конференцији за медије после седнице СЕС он је објаснио да је то процентуално гледано највеће повећање икада.
Додао је да је таква одлука државе баланс између захтева синдиката и послодаваца, као и настојања да се заштити стандард запослених, али и да буду сачувана радна места.
Мали је рекао и да је на тај начин очуван тренд повећања минималне зараде која су много већа од инфлације.
Рекао је да држава преузим на себе терет трошка који ће послодавци, па и држава као послодавац имати због повећања од 41 милијарде динара годишње.
Објаснио је да ће додатно бити растерећене зараде на терет послодавца, јер ће њихов неопорезиви део од 19,3 хиљаде бити повећан на 21,7 хиљада динара.
Додатно ће допринос за ПИО на терет послодавца бити умањењен за један проценат.
„Тако анулирамо повећање терета трошка које доноси повећање минималца, а како бисмо избегли отпуштања због повећања плата“, рекао је министар.
Подсетио је да је за пет година дошло да растерећења послодаваца са 64 на 60 одсто на име обавеза на основу зараде и као један од резултат навео да Србија сада има историјски најнижу стопу незапосленост.
„Шира слика макроекономске стабилности у Србији захтева балансиране одлуке. Држава узима цео терет повећања минималца на себе кроз растерећење“, појаснио је.
Мали је оценио да је минимална цена рада економска, а не социјална категорија и навео да ће покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом бити 81,2 посто.
„Радићемо да у наредном периоду што пре минималац достигне целу корпу“, рекао је он.
Као државне приоритете у драматичним европским и светским околности навео је очување макроекономске стабилности, жељу да се очува свако радно место, односно да се заштити стандард грађана.
Мали је истакао да није речено коначно не предлогу синдиката – социјалних партнера који су тражили да се минималац утврђује два пута годишње.
„Није тачка. Разговараћемо. Сви ћемо бити паметнији у јануару него данас“, поручио је.
Председник Савез самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић оценио је да су повећања минималца сваке године све већа, али све је већа и разлика између минималца и вредности минималне потрошачке корпе.
Рекао је да је вредност корпе сада 50.000 динара, што је за 15.000 динара више од минималца који је тренутно 35.000 динара.
Оценио је, међутим, да је састав и такве потрошачке корпе понижавајући.
„Влада Србије ни послодавци нису прихватили наше предлоге. Остаје да се они који примају минималац и приближно њему боре за опстанак, егзистенцију и будућност“, констатовао је.
Орбовић је подсетио да је још пре неколико година договор био да се износ минималца и вредност корпе изједначе.
„То се не дешава. Питање је која ће разлика бити до краја године. Не улазим у разлоге“, рекао је он.
Председница УГС Независност Чеданка Андрић оценила је да понуда владе Србије за нови минималац није процентуално безначајна, али и да није довољна.
„Минималац је на жалост правило у великом броју компанија, а минимална корпа је недовољна за достојанствен живот трочлане породице. Износ минималца је недовољно прихватљив за нас, не решава проблеме о којима говоримо“, рекла је она.
Додала је да се разговори синдиката са владом и послодавцима морају наставити и оценила да ће морати поново да се реагује одмах почетком 2023. године.
„Мораћемо тему да држимо редовно на седницама СЕС. Трошкови ће порасти, повећање ће бити анулирано убрзо“, рекла је Андрић.
Додала је да ће синдикати наставити да траже да се о минималцу разговара током године.
„Нисмо наишли на разумевање, да сада буде износ за период од септембра до децембра, а други да буде за наредну годину. На својим телима УГС Независност ће одлучити о даљим корацима“, одговорила је на питање о протестима.
Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић у име привреде захвалио је Влади Србије, председнику Вучић, министарству финансија и Народној банци на подршци привреди и послодавцима током кризе.
Рекао је да су се послодавци сложили са повећањем минималца по државном предлогу.
„Држава то повећање у највећем делу покрива. У маси покрића, део предузећа имаће минус, а на срећу већи део предузећа имаће бенефит“, рекао је он и додао да ће повећање минималца додатно оптеретити само слаба предузећа.
Министарка за рад и председавајућа СЕС Дарија Кисић оценила је да је дијалог о минималцу био квалитетан упркос некад различитим погледима.
Подсетила је да поред минималца држава спроводи и низ других мера за побољшање животног стандарда грађана.
Преузмите андроид апликацију.
