Voleo bih da spojim nešto- poput Hendla, Baha, Madi Votersa, flamenka. Kad bih mogao da dobijem taj zvuk, bio bih srećan“ rekao je veliki Džimi Hendriks jednom.
Od svog nastanka do danas flamenko intrigira ljude, 2010. godine upisan na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Flamenko nikada nije otišao iz Novog Sada, a dugu tradiciju koju ima u gradu vratila je na velika vrata Dragana Dojčinović, rukovodilac i koreograf flamenko sastava La Familia.
–Flamenko ima dugu tradiciju u Novom Sadu, ljudi jako vole ovu kulturu, etno koji nam dolazi iz Andaluzije, s juga Španije. Mislim da je Novi Sad najmnogobrojniji što se tiče flamenka. Ja se sećam nastupa našeg flamenko sastava La Familia pre 10 godina, kada smo uspeli da okupimo oko 150 ljudi na prvi koncert, a publika se kasnije samo širila- rekla je Dojčinović.
Novosađani imaju prilike da na radionicama nauče razne tehnike plesa- od lupkanja cipelama koji čine deo muzike, a koje proizvode ekseri u potpetici, do pokreta ruku, tehnika plesa sa lepezama i maramama. Radionice se održavaju svake druge subote od 11.00 do 13.00 časova u MZ Narodni heroji, preko puta Betanije.
Širok spektar osećanja i raspoloženja- sreće, radosti, tragedije i straha- flamenko umetnici prenose kroz iskrene, ekspresivne tekstove i ples.
-Ole se izgovori u momentu kada doživiš duende, a to je nešto što je specifično samo za flamenko kulturu. Duende su, kako je Lorka opisivao, „duhovi“ koji izađu iz tebe kada u potpunosti svoj performans doživiš i zajedno sa publikom. To je nešto što niko nije uspeo da definiše, a kako kažu, znaju samo flamenko umetnici- naglasila je naša sagovornica.
Preuzmite android aplikaciju.
