Волео бих да спојим нешто- попут Хендла, Баха, Мади Вотерса, фламенка. Кад бих могао да добијем тај звук, био бих срећан“ рекао је велики Џими Хендрикс једном.
Од свог настанка до данас фламенко интригира људе, 2010. године уписан на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Фламенко никада није отишао из Новог Сада, а дугу традицију коју има у граду вратила је на велика врата Драгана Дојчиновић, руководилац и кореограф фламенко састава Ла Фамилиа.
–Фламенко има дугу традицију у Новом Саду, људи јако воле ову културу, етно који нам долази из Андалузије, с југа Шпаније. Мислим да је Нови Сад најмногобројнији што се тиче фламенка. Ја се сећам наступа нашег фламенко састава Ла Фамилиа пре 10 година, када смо успели да окупимо око 150 људи на први концерт, а публика се касније само ширила- рекла је Дојчиновић.
Новосађани имају прилике да на радионицама науче разне технике плеса- од лупкања ципелама који чине део музике, а које производе ексери у потпетици, до покрета руку, техника плеса са лепезама и марамама. Радионице се одржавају сваке друге суботе од 11.00 до 13.00 часова у МЗ Народни хероји, преко пута Бетаније.
Широк спектар осећања и расположења- среће, радости, трагедије и страха- фламенко уметници преносе кроз искрене, експресивне текстове и плес.
-Оле се изговори у моменту када доживиш дуенде, а то је нешто што је специфично само за фламенко културу. Дуенде су, како је Лорка описивао, „духови“ који изађу из тебе када у потпуности свој перформанс доживиш и заједно са публиком. То је нешто што нико није успео да дефинише, а како кажу, знају само фламенко уметници- нагласила је наша саговорница.
Преузмите андроид апликацију.
