Представа „Магбет“ настала према истоименом делу Вилијема Шекспира, у режији Никите Миливојевића, која је своју премијеру имала у оквиру будванског фестивала „Град театар“, у августу ове године, затим београдску у септембру, своју новосадску премијеру имаће 21. октобру у Српском народном позоришту.

Откако се појавила вест да Миливојевић режира „Магбета“, љубитељи театра широм Србије и Црне Горе с нестрпљењем су очекивали ово велико остварење и продукцијски захтевну представу, као и омиљене глумце који су и у Будви и у Београду, поздрављени громогласним аплаузом.
Критичари истичу да Миливојевић представу режира „као визуелно упечатљив кошмарни сан“, те је базира „на чудесним призорима и поетским сликама, на психолошком, више него на социјалном приступу“. Редитељ, сам, каже да је ово један од оних комада за који се годинама спремате, али га се и бојите, те да је представа настала као истраживање везано за снове.
„С обзиром да је инспирисана разним сликама из снова, могао бих рећи да је главни лик у представи – Сан. Све што се дешава – дешава се у глави Магбета. Од тренутка када вештице кажу пророштво за Магбета стварност постаје кошмар, чини се све је само плод његове властите помрачене свести, сцене као из сна да долазе: стварно и нестварно, могуће и немогуће, реално и фиктивно… мешају се толико да их је понекад немогуће разликовати. Постају ивица ножа којом се све време несигурно креће. Свет као једно потпуно кошмарно, хаотично, нестварно место, а уједно мислим и да је то прилично тачна дијагноза и свега онога што тренутно живимо“, истакао је Миливојевић.
Ово Миливојевићево читање, између осталог, показује и да је Шекспир итекако савремен.

Глумац Српског народног позоришта, Марко Марковић каже да се показало као добро што представа није рађена на класичан начин, већ тако да кореспондира са данашњим временом.
„Представа дефинитивно није свакидашња и није по одређеном кључу како неко замишља да Шекспир мора да се ради. За мене је ово прича о неоствареној амбицији једног пара, а амбиција им је била моћ и власт. Газили су преко мртвих, а томе нису дорасли, па је тако и ово комад о неоствареној амбицији и какво зло то може да створи, шта свакако можемо пренети у данашње време“, објашњава је Марковић.
„Магбет” је настао удруживањем пет копродуцената – Будва Град театра, Српског народног позоришта, Београдског драмског позоришта, ИТАКА Арт центра, Инђија и Новосадског позоришта.

Поред Никите Миливојевића који потписује адаптацију и режију, а заједно са Жељком Пишкорићем сценографију, ауторски тим представе чине и Амалија Бенет, која је задужена за сценски покрет и избор музике, Јелена Стокућа, костимограф, и др Дејан Средојевић, сценски говор.
Поред Никите Миливојевића који потписује адаптацију и режију, а заједно са Жељком Пишкорићем сценографију, ауторски тим представе чине и Амалија Бенет, која је задужена за сценски покрет и избор музике, Јелена Стокућа, костимограф, и др Дејан Средојевић, сценски говор.
Koliko znate o spomeniku balerine ispred Srpskog narodnog pozorišta?
Преузмите андроид апликацију.