Uredbom mađarske vlade, objavljenom u Službenom glasniku u sredu uveče, Mol, jedina naftna kompanija zemlje, moraće ubuduće da plaća porez od čak 95 odsto ektraprofita. To je odmah izazvalo poremećaj na tržištu, sa za sada nesagledivim posledicama.
Dan ranije vodeći ministar u Ministarskom predsedništvu Gergelj Guljaš je rekao da je, zbog novih sankcija Evropske unije prema Moskvi, koje podrazumevaju i zamrzavanje cena ruske nafte na 60 dolara po barelu, mađarska vlada prinuđena da povuče odluku. Od pre pola godine o zamrzavanju cena benzina i dizela na pumpama. Razlog je što sirova nafta iz drugih izvora tipa „brent“ košta mnogo više od ruskog „urala“. Pa je cena litre dizela od 480 fotinti postala neodrživa.
Na vest o odrmrzavanju cena naftnih derivata vrednost akcija Mola je naglo skočila. Ali je uvođenje novog poreza odmah izazvalo silaznu putanju. Mađarska naftna kompanija je, naime, ranije u budžet uplaćivala 25 odsto prihoda od dodate zarade. Tokom leta je porez povećan na 40, a sada na pomenutih 95 procenata.
Premijer Viktor Orban je, nakon sednice vlade, saopštio da će se tako prikupljen novac sliti u Fond za režijske troškove. Kako bi računi građana za komunalije, energiju i usluge bili podnošljiviji.
Početkom ove nedelje Mol je obavestio vladu da više nije u mogućnosti da zadovolji potrebe građana i privrede. Zatražio da se na državnom nivou organizuje uvoz nafte tipa „brent“, makar i znatno višim cenama. Problem je nastao i zbog ograničenih kapaciteta rafinerije u Bratislavi. Koja je obezbeđivala četvrtinu mađarskih potreba za derivatima.
„Potražnja za gorivom je veća nego ikada, do sada smo ove godine prodali 2,2 milijarde litara, za 700 miliona više nego u istom periodu lane. Samo u poslednjih sedam dana je otišlo 50 miliona litara benzina i dizela, za 60 odsto iznad sedmičnog prometa krajem novembra 2021“, rekao je na konferenciji za novinare u Budimpešti generalni direktor Mola Žolt Hernadi.
Preuzmite android aplikaciju.
