U kulinarskim krugovima pranje pečuraka pre pripreme uglavnom se ne oprašta.
Razlog tome je logično objašnjenje da pečurke upijaju vodu poput sunđera te da “pijane” ne mogu postići jednako brzo visoku temperaturu poput suvih, zbog čega nakon pečenja mogu biti gnjecave i neukusne.
Međutim, šta je sa prljavštinom, hemikalijama i zemljom koja ne odlazi sa pečuraka u nekoliko poteza četkicom, zbog kojih možemo naštetiti zdravlju?
Isto se zapitao i Kenji Lopez Alt, autor knjige “Food Lab: Better Home Cooking Through Science”, čijoj su se teoriji o tome da pečurke treba prati pridružili i drugi vrsni kuvari: Alton Braun, Harold Mekgi i Robert Volk.
– Istina je da pečurke upijaju vodu tokom pranja, ali radi se o tek dva odsto od njihove ukupne težine – kaže Kenji.
Lopez Alt sugeriše da to u kulinarskom rečniku znači da se radi o jednoj i po kašiki vode na pola kilograma pečuraka koja će ispariti tokom dodatnih 15 do 30 sekundi kuvanja.
Robert Volk naglašava kako su pečurke svakako najvećim delom voda, pa ako vam i budu gnjecave, verovatnije je da smo napravili preveliku gužvu u tiganju nego da smo ih predugo prali.
Kuvari koji tvrde da je zabrana o pranju običan mit svoje pečurke peru pod mlazom vode i zatim suše u sušilicu za salatu, ali poslužit će i papirnati kuhinjski ubrusi koji će upiti višak vode.
U svakom slučaju, pečurke uvek treba očistiti mrežicom pre pripreme jer će oprane i ostavljene u frižider brže propasti.
Preuzmite android aplikaciju.
