Šetajući našim gradom ranije smo mogli da naiđemo na natpise iscrtane po trotoaru: “Mesto za ljubljenje“. Bili su oivičeni belom bojom, i predviđeni da motivišu mlade parove ili one koji to tek treba da postanu, na iznenadne, sasvim neplanirane i spontane poljupce.
Grafite koje smo nekada mogli pronaći na trinaest mesta u gradu, danas ne vidimo nigde.
Mesta za ljubljenje izbledela su i nestala usled vremenskih promena sa kojima smo se susretali prethodnih godina što dalje provocira pitanja:
Da li i ljubav vremenom izbledi i gde se to Novosađani danas ljube? Postoji li u našem gradu, ono jedno, najromantičnije mesto na koje momci vode devojke kako bi ih osvojili?
Da li je praksa vođenja simpatije u bioskop i deljenja piva iz staklene boce na studenjaku prevaziđena i da li mladi danas potežu za nekim drugim metodama osvajanja?
Šetajući gradom, katanci okačeni na ogradu Varadinskog mosta ispričaće vam o nadi mladih ljudi da će njihove ljubavne priče trajati večno.
Dok budete pravili fotografije sa Petrovaradinske tvrđave, jedva ćete spretno izbeći da vam u objektiv kamere ne upadne neki zagrljeni par koji sedi na bedemu posmatrajući zalazak sunca.
Zalazak sunca se sa sremačke strane ispraća sedenjem na tunelu iznad Mosta slobode, a šetnje slabije osvetljenim Kameničkim parkom nakon zalaska, pravi su potez do prvog zagrljaja.
Naš grad prepun je zanimljivih mestašca sa skrivenim namenama. Svaki kvart ima barem po jedno dvorište u kome se, nekako, svima dogode ti, prvi, spontani poljupci.
I kao neki prećutni dogovor između genracija, romantika klupica iz kraja ostaje konstanta iako se oko nje sve menja.
Početak svih sastanaka na slepo vezuje se za spomenik Svetozara Miletića na Trgu republike. Sastanci koji počnu sa: “Nađemo se kod Miletića!“, obično se završavaju jedenjem kokica u Dunavskom parku i čine nezaobilaznu putanju u ljubavoj šetnji Novim Sadom.
Osluškujući puls grada videćemo da su skrivene bašte i aktustične gitare samo znakovi pored puta u potrazi za svojom srodnom dušom, te da ne postoji ni jedno posebno mesto koje je pogodno za zaljubiti se.
Nažalost, sve ljubavne staze imaju svoj početak i kraj. Taj kraj često možemo pronaći na Železničkoj stanici – nekada najljubavnijoj a ponekad najtužnijoj građevini u Novom Sadu.
Upravo su ove zidine kumovale krajevima najlepših ljubavnih šetnji, i svemu onome što je moglo da se desi… da se neko nije ukrcao u pogrešan voz.
Preuzmite android aplikaciju.
