Није довољно да будемо брижни и саосећајни преми другим људима и животињама ако из те једначине изоставимо себе. Најновије истраживање McGill University у Канади показало је да саосећање доноси праве психолошке користи само када је усклађено са бригом према самом себи.
Када изостане брига о себи јавља се ризик од „сагоревања” и нарушавања менталног здравља
Ово откриће директно доводи у питање уобичајену претпоставку да је несебична брига о другима увек психолошки благотворна за особу која је пружа. Истраживачи су анализирали одговоре више од 1.200 учесника и поделили их у групе на основу њихових „профила саосећања“ који су мерили однос према себи, другим људима и животињама. Резултати су показали јасне обрасце и опасности неравнотеже у бризи о себи и другима.
Студија канадских истраживача открила је да појединци који показују високо саосећање према другима, али су истовремено изразито строги или занемарују сами себе, излажу себе озбиљном ризику од „сагоревања” и нарушавања менталног здравља.
Дајете све од себе за друге, а лично се запостављате – пут ка лошем менталном здрављу
Низак степен самосаосећања научници су директно довели у везу са:
повећаним нивоом стреса и анксиозности
нижим општим задовољством животом
осећајем друштвене изолованости.
– Многи људи, посебно родитељи, здравствени радници, едукатори и активисти, дају све од себе за друге, док су према себи изузетно груби. Истраживање показује да та неравнотежа директно води ка лошијем менталном здрављу, посебно изложености стресу и анксиозности, у поређењу са особама које подједнако брину и о себи и о другима – објашњава др Bossam Khoury, главни аутор студије са канадског McGill University .
Окретање ка сопственим потребама није чин егоизма
С друге стране, учесници који су показали уједначено висок ниво саосећања на сва три фронта – према себи, другим људима и животињама – имали су најбољи психолошки профил. Код њих је забележено стање оптималног менталног здравља, изражена емоционална отпорност и високо социјално благостање.
Стручњаци са McGill University наглашавају да окретање ка сопственим потребама није чин егоизма.
– Самосаосећање помаже људима да регулишу тешке емоције, смање самокритику и створе осећај унутрашње сигурности. То није себичност нити самозадовољавање, већ неопходан темељ за одрживу бригу о другима и способност да то саосећање проширимо на цео свет око нас – закључује Khoury.
Преузмите андроид апликацију.
