Neposredno pre dolaska na Sajam automobila u Parizu u ponedeljak, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je finansijskom dnevniku Les Ekos da njegova administracija želi da električna vozila učini “dostupnima svima”.
S obzirom da EU želi zabraniti prodaju vozila s motorima s unutarašnjim sagorevanjem od 2035. godine, Francuska pokušava postepeno ukinuti automobile na fosilna goriva. Iako se ovaj potez smatra ključnim korakom na putu prema energetskoj tranziciji, on takođe predstavlja ozbiljan problem. Zahtevaće ogromne količine metala potrebnih za proizvodnju baterija, posebno litijuma.
Brojke govore same za sebe. Od 2015. godine, obim proizvodnje litijuma, poznatog i kao “belo zlato”, utrostručio se širom sveta, dostigavši 100.000 tona godišnje do 2021, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
Količina bi mogla biti povećana sedam puta do 2030. Na evropskom nivou, 2050. će biti potrebno oko 35 puta više litijuma nego danas, prema aprilskoj studiji KU Leuven, katoličkog istraživačkog univerziteta u Belgiji.
“Mi smo u fazi u kojoj sve zemlje počinju svoju energetsku tranziciju manje-više u isto vreme i to stvara veoma značajne potrebe za metalom”, rekao je Olivier Vidal, geolog i direktor istraživanja u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS).
“To će sigurno stvoriti tenzije u narednim godinama, uz očekivana povećanja troškova i, moguće, teškoće u snabdevanju. Dakle, postoji stvarno strateško pitanje i pitanje suvereniteta za države”, dodao je.
Evropska komisija je svesna ovih zabrinutosti i uključila je litijum na listu kritičnih sirovina sa rizikom od nestašice još 2020.
Litijum će “uskoro biti još važniji od nafte i gasa”, rekla je šefica Evropske komisije Ursula von der Lajen u septembru 2022.
Proizvodnjom litijuma danas dominira samo nekoliko zemalja, Australija, koja ima 20 posto svetskih rezervi “belog zlata”, te Argentina, Čile i Bolivija, koje imaju 60 posto. Kina je, s druge strane, bila prvi investitor u rafiniranju i kontroliše 17 posto svetske proizvodnje litijuma. Sa samo pet zemalja koje kontrolišu 90 posto svetske proizvodnje, Međunarodna agencija za energiju to naziva “kvazimonopolskom” situacijom.
Evropa se nada da će maksimalno iskoristiti novu groznicu “belog zlata” eksploatacijom vlastitih rudnika. Glavne rezerve kontinenta nalaze se u Portugalu, Nemačkoj, Austriji i Finskoj. U Francuskoj, Biro za geološka i rudarska istraživanja (BRGM) je 2018. godine napravio inventar ističući rezerve u Alzasu, centralnom regionu masiva, kao i na području Armorikanskog masiva u Bretanji.
Preuzmite android aplikaciju.
