Hroničar, novinar, publicista i književnik, sve je to Novosađanin Zoran Knežev, koji verno čuva istoriju našeg grada.
U njegovim knjigama možete pronaći interesantne istorijske činjenice o Novom Sadu, za koje danas malo ljudi zna.
Knežev je za naš portal otkrio da li mu nedostaju nekadašnje kafane? Da li su Novosađani umišljeni? Šta Novi Sad nudi današnjim generacijama?
Da li ste setni za starim vremenima?
Zamislite mene kada ja razgovaram sa čovekom od 90 godina, kakva je tek njegova seta za prošlim godinama… Moja ima 55 godina, kaže čovek, sećaš se nekih stvari kako je nekada sve to izgledalo. Zaista Novi Sad je drugačije izgledao u mojoj nekoj srednjoj dobi ali svake generacije imaju i nose nešto svoje.
Kojih mesta više nema u Novom Sadu, a da Vam baš jako nedostaju?
Zaista je Novi Sad drugačije izgledao, bila su druga mesta za izlaske. Korzo je bio na drugom mestu, ja se sećam perioda kada je Spens sagrađen i kako smo se mi kao mladi skupljali na tim stepenicama. Sećam se da su u ono vreme bile aktuelne zoljice i Vespe. Zaista Novi Sad, tih nekih kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih godina dvadesetog veka, je imao neki svoj šarm i neku svoju dušu.
Da li Novi Sad u kojem mi danas živimo, može da ponudi mlađim generacijama ovakvu interesantnu istoriju koju Vi sada proučavate?
Vaše generacije verovatno imaju dosta toga što ih interesuje i što im je zanimljivo. Ja kada šetam gradom, vidim leti da je kej pun mladih ljudi, da su im destinacije razni kafići i diskoteke. Dok neke moje srednje generacije i ja imamo neka druga mesta gde se ne susrećemo baš često sa mlađim generacijama.
Koliko je boemski način života sličan Vašem?
Volim kafanu, društvo u kafani i druženje sa boemima i ljudima koji dosta vremena provode u njoj, jer zaista od tih ljudi može puno da se nauči.
Da li danas postoji neki boem kalibra Laze Kostića ili Mike Antića?
Bojim se da ne, zato što taj način života danas i nekada su dosta različiti. Danas je kao što znamo večita neka trka za novcem. Ja uvek kažem, nikada više nismo radili, a nikada manje para nismo imali. To je gotovo neverovatno. Ja sam napisao jednu knjigu od 600 strana o kafanskom životu Novog Sada.
Koja kafana je danas najpribližnija staroj novosadskoj kafani u kojoj bi sedeo Mika Antić?
Mi imamo restoran hotela „Vojvodina“, taj restoran danas predstavlja najstariju kafanu u gradu. Nažalost restoran ne izgleda tako kako je izgledao pre. Žao mi je Lipe što je zatvorena, ona je zaista jedna priča za sebe. Kafana „Bela lađa“ samo što se ne uruši, nema više ni Kamile ni tih čuvenih kultnih novosadskih kafana.
Da li mislite da su Novosađani opravdano malo umišljeni?
Ja mislim da ta naša umišljenost ide u prošlost dosta daleko. Nisu samo naše generacije umišljene, mislim da su i naši preci bili umišljeni. Baš iz tog razloga sam dosta istraživao dođoše i Novosađane. Ljudi sa strane kad dođu, ima ih dosta koji su u moje vreme ili pre mene studirali u Novom Sadu. Oni danas žive u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju, a Novi Sad gledaju sasvim drugačije. Mi smo zaista grad sa nekom visinom, kulturom i zbog toga je to tako kako je.
Svaki taj od 43 nacije, onaj prvi koji je naselio ovaj grad je svojim prisustvom posejao jedno seme i iz tog semena je niklo jedno drvo, e baš iz tog razloga u Novom Sadu postoje razni ljudi, običaji i sve ono ostalo što Novi Sad čini Novim Sadom. A mi samo skupljamo onu srž, ono najbolje. To bi bila idealna poruka vama mlađima. Ja uvek kažem lađama je iz Beča i Pešte ovde dolazilo lepo i ružno. Bilo bi lepo kada bi mi to ružno pustili da ide dalje lađama niz Dunav, a kada bi to lepo kupili i zaustavljali ovde. Na taj način bi mogli da pokažemo budućim generacijama Novi Sad, onako kako je ovde već maltene tri veka na ovim prostorima.
Lice grada: Igor Beretić – Trener najvećih plivačkih imena (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
