Хроничар, новинар, публициста и књижевник, све је то Новосађанин Зоран Кнежев, који верно чува историју нашег града.
У његовим књигама можете пронаћи интересантне историјске чињенице о Новом Саду, за које данас мало људи зна.
Кнежев је за наш портал открио да ли му недостају некадашње кафане? Да ли су Новосађани умишљени? Шта Нови Сад нуди данашњим генерацијама?
Да ли сте сетни за старим временима?
Замислите мене када ја разговарам са човеком од 90 година, каква је тек његова сета за прошлим годинама… Моја има 55 година, каже човек, сећаш се неких ствари како је некада све то изгледало. Заиста Нови Сад је другачије изгледао у мојој некој средњој доби али сваке генерације имају и носе нешто своје.
Којих места више нема у Новом Саду, а да Вам баш јако недостају?
Заиста је Нови Сад другачије изгледао, била су друга места за изласке. Корзо је био на другом месту, ја се сећам периода када је Спенс саграђен и како смо се ми као млади скупљали на тим степеницама. Сећам се да су у оно време биле актуелне зољице и Веспе. Заиста Нови Сад, тих неких касних седамдесетих и раних осамдесетих година двадесетог века, је имао неки свој шарм и неку своју душу.
Да ли Нови Сад у којем ми данас живимо, може да понуди млађим генерацијама овакву интересантну историју коју Ви сада проучавате?
Ваше генерације вероватно имају доста тога што их интересује и што им је занимљиво. Ја када шетам градом, видим лети да је кеј пун младих људи, да су им дестинације разни кафићи и дискотеке. Док неке моје средње генерације и ја имамо нека друга места где се не сусрећемо баш често са млађим генерацијама.
Колико је боемски начин живота сличан Вашем?
Волим кафану, друштво у кафани и дружење са боемима и људима који доста времена проводе у њој, јер заиста од тих људи може пуно да се научи.
Да ли данас постоји неки боем калибра Лазе Костића или Мике Антића?
Бојим се да не, зато што тај начин живота данас и некада су доста различити. Данас је као што знамо вечита нека трка за новцем. Ја увек кажем, никада више нисмо радили, а никада мање пара нисмо имали. То је готово невероватно. Ја сам написао једну књигу од 600 страна о кафанском животу Новог Сада.
Која кафана је данас најприближнија старој новосадској кафани у којој би седео Мика Антић?
Ми имамо ресторан хотела „Војводина“, тај ресторан данас представља најстарију кафану у граду. Нажалост ресторан не изгледа тако како је изгледао пре. Жао ми је Липе што је затворена, она је заиста једна прича за себе. Кафана „Бела лађа“ само што се не уруши, нема више ни Камиле ни тих чувених култних новосадских кафана.
Да ли мислите да су Новосађани оправдано мало умишљени?
Ја мислим да та наша умишљеност иде у прошлост доста далеко. Нису само наше генерације умишљене, мислим да су и наши преци били умишљени. Баш из тог разлога сам доста истраживао дођоше и Новосађане. Људи са стране кад дођу, има их доста који су у моје време или пре мене студирали у Новом Саду. Они данас живе у Загребу, Љубљани, Сарајеву, Скопљу, а Нови Сад гледају сасвим другачије. Ми смо заиста град са неком висином, културом и због тога је то тако како је.
Сваки тај од 43 нације, онај први који је населио овај град је својим присуством посејао једно семе и из тог семена је никло једно дрво, е баш из тог разлога у Новом Саду постоје разни људи, обичаји и све оно остало што Нови Сад чини Новим Садом. А ми само скупљамо ону срж, оно најбоље. То би била идеална порука вама млађима. Ја увек кажем лађама је из Беча и Пеште овде долазило лепо и ружно. Било би лепо када би ми то ружно пустили да иде даље лађама низ Дунав, а када би то лепо купили и заустављали овде. На тај начин би могли да покажемо будућим генерацијама Нови Сад, онако како је овде већ малтене три века на овим просторима.
Lice grada: Igor Beretić – Trener najvećih plivačkih imena (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
