Početna > Novi Sad

Lice grada Novi Sad

Lice grada: Tihana Putin – večiti istraživač i zaljubljenik u Novi Sad (VIDEO)

Tihana Putin je portparol Turističke organizacije Novog Sada, turizmom se bavi preko dvadeset godina, kako kaže polovinu svog života posvetila je poslu koji voli.

Radno iskustvo sticala je u turističkim agencijama gde je ispekla zanat danas vrsnog turizmologa sa prestižnom Amadeus nagradom za timski rad. Za sebe kaže da je rođena Novosađanka i ponosna majka dvoje dece u srećnom braku.

Šta je to što čini pravog, dobrog i zahvalnog turistu?

„Zahvalni turista je onaj koji dobije ono što očekuje. Turizam je privredna grana koja je miks više privrednih grana i sve te privredne grane u suštini pružaju doživljaj. Šta se očekuje od neke turističke destinacije je poslednjih nekoliko godina postalo glavna definicija. Nekada je to bilo dovoljno da postoji malo sunca, peska i mora i to je otprilike bilo sasvim dovoljno. Danas turizam predstavlja privrednu granu koja mora da obezbedi turisti doživljaj, malo edukacije i emocija, sve ide ka nekom doživljajnom trenutku. Zadovoljni turista je onaj koji nosi doživljaj sa neke destinacije. Kada je reč o Novom Sadu, na naš veliki ponos i veliko zadovoljstvo, turisti nam se vraćaju. To znači da su bili zadovoljni tokom boravka i da su shvatili da ima još mnogo toga da otkriju, a da nisu planirali pre puta. Otkrili su da postoje drugi periodi u godini kada je interesantno posetiti Novi Sad, da li zbog neke manifestacije ili zbog same lepote grada i određenog godišnjeg doba u koje smatraju da ga je zgodno posetiti“.

Šta je to što biste budućim turistima preporučili da obiđu i šta je to što nikako ne smeju da propuste?

„Ako me pitate lično ja sam rođena u Novom Sadu i naravno da rodni grad volim najviše na svetu. S obzirom da sam preko dvadeset godina u turizmu, kada je reč o radnom iskustvu, a ako računamo i školske dane, srednju i fakultet, dakle više od pola života se ja bavim turizmom, to je razvojna privredna grana koja se menja. Ono što sam shvatila tokom svih ovih godina, da sam ja osoba koja izuzetno voli svoj posao i vrlo sam mu posvećena. Međutim, kada bih se ponašala kao turista u rodnom gradu, uglavnom bih insistirala na nekim stvarima koje su skrivene. Ono što je glavna turistička atrakcija i što se vidi na prvu, to u suštini otkrivam i kod ljudi, tako volim da istražujem i gradove. Volim da otkrivam neke pikanterije, koje će me oduševiti. Kada je reč o Novom Sadu, on ih je prepun, pa ću navesti samo neke. Atelje 61 je jedan o pet ateljea tapiserija u čitavoj Evropi i jedini na Balkanu. Ono što je izuzetna atraktivnost kad smo već kod Petrovaradinske tvrđave gde se atelje i nalazi, jeste i nezvanična najveća likovna kolonija u Evropi. Kada uđete u svaki taj atelje imate drugačiji doživljaj, ali i mogućnost da razgovarate sa umetnikom“.

„Umetnik je osoba izuzetne širine mentalne i duhovne, u zavisnosti od trenutka u kome se nađete u njegovom ateljeu, vi imate drugačiji doživljaj. Gastronomije je apsolutni miks ovog područja i to je moj poseban plezir kada radim na promociji gastronomske turističke ponude Novog Sada i okoline. Salaši, čarde i internacionalni i nacionalni restorani koji opet u kombinaciji sa domaćim autohtonim sortama vina ili rakija, ostaju dosta dugo kao doživljajni momenat kod turista. Naravno postoje neke lokacije za koje sam ja posebno vezana, a to su recimo parkovi Štrand, Fruška Gora sa pešačkim stazama, pojedine ustanove kulture gde mi nikad neće biti dovoljno da boravim, neke od manifestacija koje daju zaista posebnu draži i ta promena koju Novi Sad  ima kroz te brojne manifestacije je nešto što ovaj grad održava izuzetno živim“.

Za Turizam možemo da kažemo da je sinonim za avanturizam, putovanje otkrivanje novih kutaka sveta, da li i za Vas možemo da kažemo da ste avanturističkog duha?

Foto: Gradske info

„To bi se reklo na osnovu onog što smo malo pre pričali. Nisam osoba konfora, dakle moglo bi se reći da imam određeni avanturistički duh, pre bih rekla da to nije avanturizam nego da je to više stvar istraživanja. Ja sam neko ko voli mnogo da čita, istražuje i saznaje. Iako sam bila đak koji se snalazio u školi, nego što sam učila, ja sam neko ko zaista voli oblasti kao što su istorija kultura i kulturno istorijsko nasleđe. To su stvari koje me interesuju. Mnogo čitam i koliko god da čitate vi nećete saznati sve. Dakle nisam osoba koja je klasično avanturističkog duha da bih sad išla peške Afrikom, vrlo sam atipičan turista“.

„Ja sam turista koji voli gradske centre i tu bih se bavila tom vrstom istraživanja koje sam pričala, ali klasično letovanje i zimovanje za mene predstavlja da želim da ostanem na jednoj destinaciji, nisam neko ko istražuje okolo. Uglavnom putujem sa puno prijatelja i porodicom. Prijatelji su u početku mislili da ću im ja davati neke informacije i da sam ja istražila šta se nalazi u okolini. Vremenom su shvatili da oni moraju da budu pripremljeni za put ako žele sebi da priušte neki dodatni utisak. Ja sam na odmoru i kad sam na odmoru onda sam u potpunosti na odmoru, nisam klasičan turista“.

Kako ste pronašli turistički put i da li je to bio životni poziv koji ste oduvek želeli?

„Nekako se to samo nametnulo, naravno u najranijem detinjstvu devojčice žele da budu ili pevačice ili učiteljice i moj put je tako išao, ali kod stomatološkog zanimanja sam stala. Stomatologija me je vukla i mislila sam da ću biti stomatolog u životu. U međuvremenu, ja sam sa roditeljima zaista mnogo putovala i radovala se svakom tom putovanju. Stalno sam imala taj istraživački trenutak. Moj otac jeste osoba avanturista i stalno nas je vodio u neke avanture i definitivno sam ja u tome uživala. On je prepoznao moj momenat uživanja na putovanjima i ono što je bilo presudno jeste moja lakoća komunikacije koju sam ostvarivala sa prijateljima, starijim i mlađim. Tako da je on prepoznao taj momenat kod mene i dao mi je preporuku kada sam došla do kraja Osnovne škole. Ispostavilo se da je bio u pravu i da je znao da oseti, naravno i majka je dala svoju podršku, tako da sam sad tu gde jesam“.

„Mislim da sam u turizmu mogla da iskoristim neke svoje sposobnosti koje imam od malih nogu. Mogla sam da se nametnem jer imam dobre organizacione sposobnosti koje mogu da koriste ovom pozivu i da imam taj trenutak istraživačkog momenta, koji je potreban za svaku pripremu putovanja. Kada sam radila u turističkim agencijama ili sada kada se bavim promocijom rodnog grada kao turističke destinacije, potreban je analitički pristup, ozbiljnost i pedantnost, a sa druge strane i ta lakoća komunikacije koja jednom PR-u omogućava da radi svoj posao. To su stvari koje su me dovele do toga da ja u suštini uživam u svom poslu i volim da dolazim na posao“.

Pitala bih Vas pitanje vezano za Detelinaru, Vi ste potekli sa tog naselja. Da li smatrate da ste imali sreće u životu baš zato što ste odatle odrasli.

Foto: Gradske info

„Devedesete su bile zanimljive godine, možda iz ugla roditelja su bile izuzetno teške, ali bile su izazovne godine. To je period mog puberteta, ako je detelina ta koja mi je donela sreću ja sam imala srećno detinjstvo. Mene je ipak privlačio sport, tim i društvo. Ja sam se aktivno bavila stoni tenisom do povrede koja je usledila negde u sedmom razredu Osnovne škole. Moja baka živi na Limanu 1, tako da sam ja praktično živela tokom školske godine na Detelinari, a raspuste provodila kod bake i mnogo sam dobro poznavala ta dva kraja grada. Osećala sam se sigurno i imala sam veliko društvo i na Detelinari i na Limanu. Mogu da kažem da sam grad zavolela i kroz brojne prijatelje i drugare sa kojima sam odrasla, oni su sastavni deo mog detinjstva i mene same“.

Baš zato što se bavite promocijom grada i primetno je koliko ga volite, da li možete da navedete pet stavki o gradu koji najviše volite i zašto?

„Pre svega Novi Sad volim zato što nije glavni grad. Nema tu „hektik“ odnosno vrstu užurbanosti i gužve, on postaje naravno sve veći, ali i dalje nije kao neki glavni gradovi Evrope i sveta. Druga stvar, ono što ja lično dakle iz mogu ugla volim u Novom Sadu, nekad mi to smeta kada žurim, ali dovoljnoj je da prošetam ulicom i gde god da se nađem ja ću uvek nekog sresti. Ta neposrednost koju mi Novosađani imamo je takva da kad nekog vidimo nastavimo priču tamo gde smo stali pre godinu i po dana. Je l’ sve u radu, je l­’ su deca dobro? Ta neposrednost sugrađana mi izuzetno prija i volim to što ja kad god izađem na ulicu nekog ću sresti i ne osećam se samom u ovom gradu“.

„Volim festivale u Novom Sadu i kada je recimo npr. „Exit“, onda se ja osećam, bez obzira koliko godina imam, osećam kao da imam osamnaest godina i to je nešto što izuzetno volim i cenim u Novom Sadu. Ono što je za mene bitno kada je reč o našem gradu jeste da postoji taj kulturno istorijski momenat. Kad god mi dođu prijatelji, mogu sa ponosom da se pohvalim i pričam. U svakodnevnom životu mogu da koristim brojna pozorišta i tematske izložbe, a s obzirom da sam neko ko izuzetno ceni sport, volim novosadske parkove i terene“.

Interesantno je Vaše prezime da li postoje neka zanimljiva anegdota za prezime Putin?

„Ima dosta zanimljivih anegdota neka od njih je: ,, Poslednjnih nekoliko meseci je vaše prezime izuzetno popularno“, to je neki komentar koji najčešće čujem. Kad vide službenici policije ili na graničnim prelazima, moram da priznam da se prijatno iznenade. Budu i one dosetke: „Da li je rođak“? To su neke zanimljive dosetke. Nije sremačko prezime to je čarnojevićko prezime, dakle nije iz Putinaca“.

Vaš dan je veoma ispunjen i imate puno poslovnih i privatnih obaveza, kako uspevate sve to da koordinišete?

Foto: Gradske info

„Spomenula sam da je to dobra organizacija, dakle ja sam neko ko dosta toga unapred isplanira. Trudim se da na neke nebitne stvari ne trošim vreme, fokusiram se i na tome zaista mnogo radim i učim. Važno mije da su sa mnom porodica, najdraži prijatelji i saradnici, neko kome ću se posvetiti, a ljudi koji mi troše energiju, naprosto na njih ne obraćam pažnju. To se uči to nije stvar sa kojom sam se rodila. Cenim izuzetno susretljivost, saradljivost, dobronamernost, timski duh, kažem ja sam sportista i to je nešto što se u sportu oseti. Neko ko nije bio u sportu naprosto ne može da zna kako to izgleda. Dobra organizacija i dobronamernost su dve ključne stvari koje su za mene važne kada je reč o planiranju. Ne samo na dnevnom nego i na životnom planu“.

Lice grada: Otac Branko Ćurčin – Ljubav, vera i nada u jednom čoveku

Preuzmite android aplikaciju.