Nacionalni je rekorder u desetoboju i sedmoboju, osvajač je pet svetskih i evropskih odličja. Mihail je te 2016. godine u Amsterdamu, osvojio bronzanu medalju, kao i četiri medalje istog sjaja sa raznih Evropskih prvenstava u različitim kategorijama.
Nakon velikih dostignuća po kojima ćemo ga zasigurno pamtiti, Mihail Dudaš je odlučio da se povuče sa terena i svoju atletsku opremu okači o klin.
Naš portal obrađuje novosadske teme i sva naša pitanja su vezana za Novi Sad, zato nas zanima zašto je za tebe Novi Sad poseban?
Novi Sad nije poseban samo za mene, nego mislim da je poseban za sve ljude, zato što asocira na neke lepe vrednosti. To je neka mirnoća, sa druge strane postoji i neka dinamika. Imamo reku, imamo i tvrđavu, imamo i divan centar, imamo divna naselja imamo i divne ljude. Kada kažem da sam iz Novog Sada, prva reakcija ljudi koji nisu iz Novog Sada su u fazonu, da je tako divan lep i miran grad u kojem su ljudi kulturni.
U kom delu grada si odrastao, koliko je to mesto uticalo na tebe i u kojoj meri te je to mesto odrastanja odredilo kao osobu?
Ja sam odrastao u Starom gradu, odrastao sam preko puta Izvršnog veća, to je mesto gde sam provodio svoje detinjstvo na livadi. Tu nam je bilo sve blizu, od najlepših mesta u Novom Sadu, stvarno smatram da je Petrovaradinska tvrđava, kej, centar, Dunavski park. Mislim da su ta mesta pozitivno uticala, bio sam blizu samog stadiona na kom sam provodio najviše vremena. Mislim da je uticalo na jedan pozitivan način.
Desetoboj je jedna od najtežih disciplina u atletici. Šta znači „biti u formi“ za sportistu koji se bavi desetobojem?
Ja sam počeo da se bavim desetobojem pre petnaest godina, pre toga sam se bavio drugim disciplinama kao što su skok udalj skok uvis, trčanje na 300 i 400 metara, sprint i drugim. Biti sposoban fizički za desetoboj znači da si ti pre toga puno domaćeg odradio. To znači da si puno i vredno trenirao, morao si da naučiš sve discipline, morao si da budeš uporan, marljiv i vredan. Moraš da imaš neku viziju i ideju i da veruješ u nemoguće. Koliko god to zvučalo čudno, treba da se veruje u nemoguće jer biti desetobojac je samo po sebi raditi nešto nemoguće. Napraviti neki rezultat je ekvivalentno nemogućim.
U kojim disciplinama si se najviše pronašao?
Meni su sve discipline bile isto drage, u smislu da nisam smeo da pravim neku veliku razliku između bilo koje discipline, jer sam morao sve podjednako da ih volim da bih mogao podjednako da ih treniram. Ako bih morao nešto najinteresantnije da izdvojim bio bi najdraži momenat u sportskoj karijeri, skok s motkom u Beogradu 2017. godine kada sam skočio 5,10 metara. To bih izdvojio kao najinteresantniju skakačku disciplinu, ali bacanje diska mi je uvek bilo interesantno, tako da bih izdvojio te dve discipline.
U kom se segmentu atletskog razvoja se sportista odluči da se bavi desetobojem?
Ono što je specifično za atletiku, jeste da svi klinci kada prvi put dođu na stadion i počnu da se bave svim disciplinama u suštini počnu da se bave višebojem. Isto sam i ja uradio, ali sam se kasnije preorijentisao na skok udalj. Kako sam počeo da rastem nisam rastao samo u visinu nego i u širinu. Tada je moj trener predložio da se bavim višebojem. Bio sam dovoljno motorički sposoban da prihvatim nove kretnje i 2005. godine sam napravio svoj prvi osmoboj baš na ovom stadionu i ispunio normu za svetsko prvenstvo. To mi je pokazalo da treba time da se bavim.
Kako si se razvijao postajao si sve snažniji, a da li je za ovaj sport bitnije biti brži ili snažniji?
I jedno i drugo. Mislim da je ova disciplina dosta specifična zato što pokriva sve sisteme, aerobne, anaerobne, eksplozive, brzinske, snažne, prosto svaki desetobojac mora da bude sposoban za sve discipline. Ako kiksneš u jednoj, mnogo bodova gubiš. Sada se u poslednje vreme dosta dešava da su desetobojci više brzinskog tipa, jer bacački ne možeš da trčiš brzo, ne možeš da skačeš visoko i daleko, a ja ne bih rekao da sam bio ili jedan ili drugi, nego da sam uspeo sve discipline nekako da držim pod kontrolom i na taj način napravio neki rezultat.
Da li je bitnije poboljšati ono u čemu si dominantan ili raditi na onim stvarima u kojima nisi do kraja razvio svoju sposobnost?
Što se tiče desetoboja i samog sporta, ljudi trebaju da shvate da svako ko krene da se bavi ovim sportom ima određenu dozu talenta za nešto. Rad je sve, 90 odsto je rad, 10 odsto je talenat, ali to ne znači da ako smo dobri u jednom ili drugom da ovo drugo treba da zapostavimo. U desetoboju, poenta svake discipline je da koliko god bio dobar, svaku disciplinu treba voleti, svakoj disciplini treba biti posvećen. Mislim da je to jedan od razloga zašto sam stigao do ovde.
Ti si danas uzor mnogima, a da li si ti imao neki uzor i da li si ikada upoznao svog idola?
Da imao sam razne sportiste koji su mi bili interesantni, ali nikad nisam imao idola. Imao sam puno respekta prema desetobojcima koji su bili aktuelni kada sam ja počinjao da budem desetobojac i atletičar. To su bili Roman Šebrle, Brajan Klej, dakle postojali su sportisti koji su mi bili na neki način uzor, ali nikad ih nisam veličao i dizao u nebesa i stavljao među zvezde, zato što sam jednog dana želeo da budem kao i oni i nisam smeo sebi da dozvolim, da im toliki kredibilitet dam.
Najnovija vest je da si stavio tačku na svoju profesionalnu karijeru, šta te je navelo na to i kakvi su tvoji dalji planovi?
Mislim da je stavljanje tačke na karijeru došlo potpuno prirodnim putem. Ipak sam se atletikom bavio dvadeset i pet godina. Petnaest godina sam se bavio disciplinom koja je vrlo zahteva i koja puno kažnjava telo, čak i psihički u nekim momentima.To je na neki način poražavajuće. Mislim da je ta odluka došla sasvim prirodno jer sam ja prošle godine upisao master na studijama u Velikoj Britaniji, to mi je omogućila stipendija iz Engleske ambasade i već sam tada počeo da razmišljam o tome šta me čeka nakon karijere. Već sam razvio par nekih projekata kojima želim da se bavim, to ide u super tempu i toku i videćemo. Imam još par nekih ponuda, još uvek ne mogu da pričam o tome ali će doći vreme kada ću moći da pričam, o tome. Ono što ću sebi malo da dozvolim, jeste kratak predah i odmor da vidim kako ću živeti bez treninga i takmičenja. Tako da ću videti šta ću dalje.
Pitanje za kraj, ostaješ u našem, gradu ili ideš dalje?
S obzirom na to, da sam sa Anđelom i da je njoj posao u Beogradu i da tamo postoji dosta lepih prilika, odlučili smo da budemo tamo, ali to ne znači da ću da ostavim Novi Sad na cedilu. Planiram da nastavim sa određenim projektima koje sam ovde započeo, kao što je moj raniji klub, koji neću ostaviti nikad. Tako da ću biti na relaciji Beograd – Novi Sad.
Preuzmite android aplikaciju.
