Olgica Andrić je Novosađanka koja je ujedinila svoje znanje italijanskog jezika i stalnu potrebu za humanim delom i tako stvorila udruženje „Prevodilačko srce“, i samim tim pomogla ljudima iz čitave bivše Jugoslavije.
Otkrila nam je koliko je posvećena radu i da je od malena pokazivala naklonost ka jezicima, kao i zanimljivosti o sebi; od toga koju muziku sluša, koju kuhinju najviše voli, ali i za koga navija!
Koji ti je omiljeni deo grada?
Pa, evo, možda je moj omiljeni deo grada, upravo ovaj, Futoški park i okolni delovi kao što je Adamovićevo naselje zato što u njemu živim. Navikla sam na taj deo grada, jako je lep, blizu je centra, a opet nije ni toliko udaljen u smislu da nije odsečen, tako da, bilo gde da krenete svuda lako stižete i mislim da je jedan od lepših delova grada.
Šta je to „Prevodilačko srce“?
„Prevodilačko srce“ je udruženje građana tačnije udruženje prevodilaca koji besplatno prevode medicinsku dokumentaciju za potrebe lečenja u inostranstvu, pacijentima, čije su mogućnosti lečenja u matičnim zemljama istrebljene. Da bih vam to možda više približila, to su najčešće oni pacijenti za koje se skupljaju donacije i koji moraju da idu na komplikovana lečenja i na komplikovane zahvate u inostranstvo.
Mi njima prevodimo besplatnu, medicinsku dokumentaciju sa našeg jezika, kažem „našem jezika“ zato što nam se javljaju često pacijenti i iz okolnih zemalja; Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, tako da, mi omogućavamo praktično da u nekim stranim klinikama lekari sagledaju njihovu dokumentaciju i da znaju da li su se obratili na pravu adresu i da li mogu da im pruže adekvatno lečenje.
Kada si odlučila da se baviš ovim poslom?
Još u osnovnoj školi! Zato što sam pokazivala izvesnu naklonost ka jezicima, ka književnosti i već tada sam znala da ću se baviti nečim iz ovog sektora, međutim, možda nisam znala tačno čim, ali svakako sam oduvek imala ideju šta ću da radim i šta volim da radim.
Kako si došla na ideju da osnuješ „Prevodilačko srce“?
Pa, pošto radim kao prevodilac često sam dobijala upite od osoba kojima je potrebna takva vrsta prevoda i jednostavno nije mi bilo ni logično ni ljudski da takve usluge naplatim. Naravno, ja mogu da prevedem na moje radne jezike, na italijanski i portugalski, ali ne mogu i na ostale jezike, tako da sam uputila apel koleginicama nekim koje poznajem i nekima koje ne poznajem, ali ih znam preko društvenih mreža, da probamo nešto tako da napravimo i da omogućimo ljudima da bar dobiju besplatno te usluge, tj. da im na taj način doniramo jer je i to na neki način donacija, kada pogledate koliko bi, recimo, prevod toga koštao, a samim tim i da im obezbedimo nešto što će njima pomoći.
Naravno, odziv je bio veliki i ta mreža se, iz meseca u mesec, iz godine u godinu širila, tako da, sada imamo oko petsto upisanih u bazu, od kojih pedeset su aktivni prevodioci koji prihvataju upite koji rade besplatne prevode na najzastupljenije jezike.
Da li više kuckaš poruke ili šalješ glasovne?
Sve zavisi od okolnosti! Kada mogu da pišem, ja ću uzeti i napisati poruku, odgovoriću na poruku. Međutim, u nekim okolnostima, recimo, kada pešačim, kada ne mogu da pričam, kada mi nije zgodno da pričam, onda ću snimiti glasovnu poruku i poslati.
Čiju kuhinju najviše voliš?
Zdrava hrana, pre svega! Kada kažem zdrava hrana, mislim na raznovrsnu ishranu, na veliku količinu svežeg voća i povrća, ribu… Mediteranska kuhinja, svakako, ja sam ljubitelj mediteranske kuhinje!
Muzika koja te pokreće?
Kada je u pitanju muzika, najviše slušam „Sabaton“, to je švedski metal bend koji peva o istorijskim temama. Pratim njihov „Sabaton history chanel“, kanal na Youtube-u gde možete da saznate mnoge zanimljive, istorijske činjenice, ali isto možete da saznate i neke stvari o nastanku pesama.
Učestvovala si u pisanju udžbenika…
Da, kao profesor italijanskog, ne bavim se samo nastavom već i nekim drugim aspektima promocije italijanskog jezika. Konkretno, prisutna sam jako duga na polju „social media“, vodim svoju stranicu koja je posvećena italijanskom jeziku, imam i blog i baš tu delim razne informacije. Radim i edukacije za profesore italijanskog jezika i dugo godina koristim udžbenike izdavačke kuće „Edilingua“, tako da je došlo do jedne saradnje sa njima. Ja sam posebno ponosna na tu saradnju!
Za koga navijaš?
Navijam za Zvezdu! Moj deda je, takođe, veliki navijač Zvezde i on mi je preneo tu ljubav prema crveno-beloj boji. U trenutnom sastavu izdvojila bih Mirka Ivanića i Aleksandra Kataija.
Koliko sati dnevno provedeš u poslu?
Kada ste preduzetnik, morate da radite sa tri osobe. Ne postoji radno vreme. Jednostavno, morate da ispoštujete svoje klijente i da ispoštujete rokove, ali naravno morate da organizujete život i da ubacite i neke druge okolnosti i neke druge stvari. Godinama sam navikla da radim desetak sati dnevno, manje-više aktivno. Bitan je učinak!
Kako bi opisala sebe u tri reči?
Ne znam, uglavnom volim da to kažu drugi ljudi, oni koji me poznaju. Recimo da sam po interesovanjima, netipična za ovo područje! Trudim se da se ponašam tako da nikome ne nanesem štetu, da učinim nešto dobro za svoju sredinu, za svoju zemlju.
Omiljena italijanska izreka…
„Chi va piano, va sano e arriva lonitano.“ Šta to znači? Ko ide polako i zdravo, daleko stiže. Međutim, to se ne odnosi na to da li ćete vi trčati ili stići na vreme, već jednostavno na neku filozofiju života koja znači da ne možete sve dobiti sada i odmah, već morate biti strpljivi. Morate polako graditi svoj put, da biste stigli do konačnog cilja!
Lice grada: Miša Bačulov – Najpoznatiji novosadski trener (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
