Олгица Андрић је Новосађанка која је ујединила своје знање италијанског језика и сталну потребу за хуманим делом и тако створила удружење „Преводилачко срце“, и самим тим помогла људима из читаве бивше Југославије.
Открила нам је колико је посвећена раду и да је од малена показивала наклоност ка језицима, као и занимљивости о себи; од тога коју музику слуша, коју кухињу највише воли, али и за кога навија!
Који ти је омиљени део града?
Па, ево, можда је мој омиљени део града, управо овај, Футошки парк и околни делови као што је Адамовићево насеље зато што у њему живим. Навикла сам на тај део града, јако је леп, близу је центра, а опет није ни толико удаљен у смислу да није одсечен, тако да, било где да кренете свуда лако стижете и мислим да је један од лепших делова града.
Шта је то „Преводилачко срце“?
„Преводилачко срце“ је удружење грађана тачније удружење преводилаца који бесплатно преводе медицинску документацију за потребе лечења у иностранству, пацијентима, чије су могућности лечења у матичним земљама истребљене. Да бих вам то можда више приближила, то су најчешће они пацијенти за које се скупљају донације и који морају да иду на компликована лечења и на компликоване захвате у иностранство.
Ми њима преводимо бесплатну, медицинску документацију са нашег језика, кажем „нашем језика“ зато што нам се јављају често пацијенти и из околних земаља; Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, тако да, ми омогућавамо практично да у неким страним клиникама лекари сагледају њихову документацију и да знају да ли су се обратили на праву адресу и да ли могу да им пруже адекватно лечење.
Када си одлучила да се бавиш овим послом?
Још у основној школи! Зато што сам показивала извесну наклоност ка језицима, ка књижевности и већ тада сам знала да ћу се бавити нечим из овог сектора, међутим, можда нисам знала тачно чим, али свакако сам одувек имала идеју шта ћу да радим и шта волим да радим.
Како си дошла на идеју да оснујеш „Преводилачко срце“?
Па, пошто радим као преводилац често сам добијала упите од особа којима је потребна таква врста превода и једноставно није ми било ни логично ни људски да такве услуге наплатим. Наравно, ја могу да преведем на моје радне језике, на италијански и португалски, али не могу и на остале језике, тако да сам упутила апел колегиницама неким које познајем и некима које не познајем, али их знам преко друштвених мрежа, да пробамо нешто тако да направимо и да омогућимо људима да бар добију бесплатно те услуге, тј. да им на тај начин донирамо јер је и то на неки начин донација, када погледате колико би, рецимо, превод тога коштао, а самим тим и да им обезбедимо нешто што ће њима помоћи.
Наравно, одзив је био велики и та мрежа се, из месеца у месец, из године у годину ширила, тако да, сада имамо око петсто уписаних у базу, од којих педесет су активни преводиоци који прихватају упите који раде бесплатне преводе на најзаступљеније језике.
Да ли више куцкаш поруке или шаљеш гласовне?
Све зависи од околности! Када могу да пишем, ја ћу узети и написати поруку, одговорићу на поруку. Међутим, у неким околностима, рецимо, када пешачим, када не могу да причам, када ми није згодно да причам, онда ћу снимити гласовну поруку и послати.
Чију кухињу највише волиш?
Здрава храна, пре свега! Када кажем здрава храна, мислим на разноврсну исхрану, на велику количину свежег воћа и поврћа, рибу… Медитеранска кухиња, свакако, ја сам љубитељ медитеранске кухиње!
Музика која те покреће?
Када је у питању музика, највише слушам „Sabaton“, то је шведски метал бенд који пева о историјским темама. Пратим њихов „Sabaton history chanel“, канал на Youtube-u где можете да сазнате многе занимљиве, историјске чињенице, али исто можете да сазнате и неке ствари о настанку песама.
Учествовала си у писању уџбеника…
Да, као професор италијанског, не бавим се само наставом већ и неким другим аспектима промоције италијанског језика. Конкретно, присутна сам јако дуга на пољу „social media“, водим своју страницу која је посвећена италијанском језику, имам и блог и баш ту делим разне информације. Радим и едукације за професоре италијанског језика и дуго година користим уџбенике издавачке куће „Edilingua“, тако да је дошло до једне сарадње са њима. Ја сам посебно поносна на ту сарадњу!
За кога навијаш?
Навијам за Звезду! Мој деда је, такође, велики навијач Звезде и он ми је пренео ту љубав према црвено-белој боји. У тренутном саставу издвојила бих Мирка Иванића и Александра Катаија.
Колико сати дневно проведеш у послу?
Када сте предузетник, морате да радите са три особе. Не постоји радно време. Једноставно, морате да испоштујете своје клијенте и да испоштујете рокове, али наравно морате да организујете живот и да убаците и неке друге околности и неке друге ствари. Годинама сам навикла да радим десетак сати дневно, мање-више активно. Битан је учинак!
Како би описала себе у три речи?
Не знам, углавном волим да то кажу други људи, они који ме познају. Рецимо да сам по интересовањима, нетипична за ово подручје! Трудим се да се понашам тако да никоме не нанесем штету, да учиним нешто добро за своју средину, за своју земљу.
Омиљена италијанска изрека…
„Chi va piano, va sano e arriva lonitano.“ Шта то значи? Ко иде полако и здраво, далеко стиже. Међутим, то се не односи на то да ли ћете ви трчати или стићи на време, већ једноставно на неку филозофију живота која значи да не можете све добити сада и одмах, већ морате бити стрпљиви. Морате полако градити свој пут, да бисте стигли до коначног циља!
Lice grada: Miša Bačulov – Najpoznatiji novosadski trener (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
