Igor Beretić je završio Gimnaziju “J.J.Zmaj” u Novom Sadu. Osnovne, master i doktorske studije završio je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. Od avgusta 2017. do decembra 2021. godine radio je na mestu selektora Plivačke Reprezentacije Srbije. Sa plivačima koje je trenirao postigao je mnoge uspehe.
Trenutno radi kao predsednik stručnog saveta Plivačkog Saveza Srbije. Beretić je za naš portal otkrio kada se izrodila njegova ljubav prema plivanju? Kakvi su uslovi plivanja u našem gradu? Čime bi se bavio da nije trener?
Kako Vam se javila ljubav prema plivanju?
Bez nekog uticaja roditelja, sa nekim drugarima iz razreda u osnovnoj školi, nas trojica smo krenuli na plivanje tri puta nedeljno. Jer smo se dobro osećali posle toga i bilo nam je interesantno da od železničke stanice do Spensa prošetamo posle škole ili u to vreme kada se menjaju smene. Vremenom se to nadovezalo, krenuli su neki sitni rezultati, krenulo je sve ka dobrom smeru i ostalo je istorija.
Kakvi su uslovi plivanja u Novom Sadu?
Od Nove godine sada ja mogu da kažem da su uslovi najbolji mogući u Srbiji što postoje. Počevši dole od Leskovca pa sve do Subotice nijedan grad trenutno nema ovakve uslove, da ima dva funkcionalna bazena od 50 metara i to jedan bazen od 50 metara koji je isključivo napravljen samo za takmičarsko plivanje. Upravo ovaj pored kojeg radimo intervju, na Sajmištu. Bazeni su jako kvalitetni, možemo da treniramo naše sportiste po 6 i po sati dnevno u bazenu od 50 metara. To ne postoji nigde u Srbiji i stvarno smo jako zahvalni Gradu Novom Sadu i svim ljudima koji su učestvovali u realizaciji ovog projekta. Ja se nadam da će ovo ostati ovako na ovom nivou, do Pariza je malo vremena, ali do Los Anđelesa ima vremena da se vide plodovi ovakvih uslova.
Koji dani su Vam ostavili lepše emocije, gimnazijski ili fakultetski?
Pa svakako gimnazijski, bio sam učenik Gimnazije Jovan Jovanović Zmaj.
Sa koliko godina ste počeli da plivate?
Sa 9 godina sam počeo, išao sam u osnovnu školu Kosta Trifković na Rotkvariji. Tamo sam odrastao i onda sam upisao gimnaziju Jovan Jovanović Zmaj, društveno jezički smer i to su mi bili najlepši dani. Fakultet posle kad je došao, došao je već iz profesionalnog sporta jer sam u trećoj godini znao da ću biti profesionalni sportista. Osnovne studije su bile više posvećene sportu, ali gimnazija je nešto što je najlepše i da citiram čika Jovu Zmaja „Od kolevke pa do groba, najlepše je školsko doba“ i definitivno da je tako.
Pred olimpijsku trku da li je veći puls ili ponos?
U mom slučaju puls, sad kako radim sa velikim brojem elitnih sportista, mislim da to zavisi od samog karaktera čoveka. Neko uspe da se kontroliše više, neko manje, a sve to zavisi od samog karaktera čoveka ali i od iskustva. Meni je kao sportisti, bar na olimpijskim igrama, uvek bio problem puls.
Da li ste se nekad odricali nečega, imate li neke poroke?
Profesionalni sport iziskuje izuzetno velike napore, ovaj sport je takav jer mi ljudi nismo stvoreni za vodu već smo kopnena bića u osnovi i jednostavno da bi se postigao rezultat u ovom sportu to iziskuje dugotrajan i dugogodišnji rad. Sa aspekta količine treninga na dnevnom, nedeljnom, mesečnom, godišnjem i četvorogodišnjem nivou što se tiče olimpijskog ciklusa. Samim tim, nekih stvari smo se morali odricati, neki deo odrastanja i sazrevanja nismo mogli da imamo kao ljudi koji se ne bave sportom, ali kad pogledam iza sebe nema mnogo stvari za kojim bih žalio.
Kakve su Vam uspomene iz perioda kada ste bili selektor Plivačke Reprezentacije?
Sa jedne strane imao sa prilike da direktno treniram jedne od najboljih ljudi na svetu. To je jedno veliko i divno iskustvo, taj posao nosi izuzetno veliku odgovornost ali sa druge strane mnogo pruža. Na primer dvo i po godišnja saradnja sa Sabo Sebastijanom, dečkom koji je posle otišao za reprezentaciju Mađarske i sada je izjednačio svetski rekord. Mi smo uspeli da osvojimo medalje na Evropskim prventsvima i mnogo uspeha smo nanizali zajedničkim radom. Generalno kad se sve sabere i oduzme, jedno pozitivno iskustvo.
Da život ne provodite pored bazena, šta bi bilo Vaše idealno zanimanje?
O tome nikad nisam razmišljao, ali možda bih se posvetio kulinarstvu i otvorio svoj restoran.
Da li možete brže da plivate ili trčite?
Mnogo se brže trči. Primera radi, za sve vaše gledaoce, ako smo 400 metara istrčali, za to vreme smo mogli samo 100 metara da otplivamo.
Lice grada: Milan Mumin – Gari koga prepoznajete po glasu (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
