Игор Беретић је завршио Гимназију “Ј.Ј.Змај” у Новом Саду. Основне, мастер и докторске студије завршио је на Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду. Од августа 2017. до децембра 2021. године радио је на месту селектора Пливачке Репрезентације Србије. Са пливачима које је тренирао постигао је многе успехе.
Тренутно ради као председник стручног савета Пливачког Савеза Србије. Беретић је за наш портал открио када се изродила његова љубав према пливању? Какви су услови пливања у нашем граду? Чиме би се бавио да није тренер?
Како Вам се јавила љубав према пливању?
Без неког утицаја родитеља, са неким другарима из разреда у основној школи, нас тројица смо кренули на пливање три пута недељно. Јер смо се добро осећали после тога и било нам је интересантно да од железничке станице до Спенса прошетамо после школе или у то време када се мењају смене. Временом се то надовезало, кренули су неки ситни резултати, кренуло је све ка добром смеру и остало је историја.
Какви су услови пливања у Новом Саду?
Од Нове године сада ја могу да кажем да су услови најбољи могући у Србији што постоје. Почевши доле од Лесковца па све до Суботице ниједан град тренутно нема овакве услове, да има два функционална базена од 50 метара и то један базен од 50 метара који је искључиво направљен само за такмичарско пливање. Управо овај поред којег радимо интервју, на Сајмишту. Базени су јако квалитетни, можемо да тренирамо наше спортисте по 6 и по сати дневно у базену од 50 метара. То не постоји нигде у Србији и стварно смо јако захвални Граду Новом Саду и свим људима који су учествовали у реализацији овог пројекта. Ја се надам да ће ово остати овако на овом нивоу, до Париза је мало времена, али до Лос Анђелеса има времена да се виде плодови оваквих услова.
Који дани су Вам оставили лепше емоције, гимназијски или факултетски?
Па свакако гимназијски, био сам ученик Гимназије Јован Јовановић Змај.
Са колико година сте почели да пливате?
Са 9 година сам почео, ишао сам у основну школу Коста Трифковић на Роткварији. Тамо сам одрастао и онда сам уписао гимназију Јован Јовановић Змај, друштвено језички смер и то су ми били најлепши дани. Факултет после кад је дошао, дошао је већ из професионалног спорта јер сам у трећој години знао да ћу бити професионални спортиста. Основне студије су биле више посвећене спорту, али гимназија је нешто што је најлепше и да цитирам чика Јову Змаја „Од колевке па до гроба, најлепше је школско доба“ и дефинитивно да је тако.
Пред олимпијску трку да ли је већи пулс или понос?
У мом случају пулс, сад како радим са великим бројем елитних спортиста, мислим да то зависи од самог карактера човека. Неко успе да се контролише више, неко мање, а све то зависи од самог карактера човека али и од искуства. Мени је као спортисти, бар на олимпијским играма, увек био проблем пулс.
Да ли сте се некад одрицали нечега, имате ли неке пороке?
Професионални спорт изискује изузетно велике напоре, овај спорт је такав јер ми људи нисмо створени за воду већ смо копнена бића у основи и једноставно да би се постигао резултат у овом спорту то изискује дуготрајан и дугогодишњи рад. Са аспекта количине тренинга на дневном, недељном, месечном, годишњем и четворогодишњем нивоу што се тиче олимпијског циклуса. Самим тим, неких ствари смо се морали одрицати, неки део одрастања и сазревања нисмо могли да имамо као људи који се не баве спортом, али кад погледам иза себе нема много ствари за којим бих жалио.
Какве су Вам успомене из периода када сте били селектор Пливачке Репрезентације?
Са једне стране имао са прилике да директно тренирам једне од најбољих људи на свету. То је једно велико и дивно искуство, тај посао носи изузетно велику одговорност али са друге стране много пружа. На пример дво и по годишња сарадња са Сабо Себастијаном, дечком који је после отишао за репрезентацију Мађарске и сада је изједначио светски рекорд. Ми смо успели да освојимо медаље на Европским првентсвима и много успеха смо нанизали заједничким радом. Генерално кад се све сабере и одузме, једно позитивно искуство.
Да живот не проводите поред базена, шта би било Ваше идеално занимање?
О томе никад нисам размишљао, али можда бих се посветио кулинарству и отворио свој ресторан.
Да ли можете брже да пливате или трчите?
Много се брже трчи. Примера ради, за све ваше гледаоце, ако смо 400 метара истрчали, за то време смо могли само 100 метара да отпливамо.
Lice grada: Milan Mumin – Gari koga prepoznajete po glasu (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
