Nema tog Novosađana, ili Novosađanke, koji nisu čuli za jedan od najpoznatijih lokalnih bendova ‘’Amajlija“. Mi smo imali čast da razgovaramo sa Bogoljubom Banjcem Čombetom, pevačem ove poznate grupe, koja krasi novosadsko muzičko nebo već duže od 40 godina.
Kako bi nešto toliko dugo opstalo mora da bude kvalitetno, slažete se?
Čombe je sa nama podelio neke od zanimljivosti iz svog privatnog života, kako je bend dobio naziv i kojih se nastupa, sada nakon puno vremena, seća kao posebnih?
Otkrio nam je koliko je privilegovano raditi ono što zapravo voliš? Šta je najslabija tačka njegovog karaktera, ali i da li postoji neka razlika u publici u odnosu na nekada i sada?
Odgovore na ova, ali i mnoštvo drugih interesantnih pitanja možete pogledati u našem kratkom intervjuu. Sigurni smo da ćete uživati!
Vrata kafića “Opera“ će naredne nedelje, za Dan zaljubljenih, biti otvorena za sve zaljubljenike u kvalitetan zvuk i dobre žurke kakve “Amajlija“ uvek napravi.
Zašto “Amajlija“ za ime benda?
Pa to je dala Većina maćeha. Ona nas je, kad smo bili klinci, vozikala i onda se ona setila. Interesantno je da kad smo se kao bend raspadali, da sam hteo da odem od tog imena, hteo sam da se zovemo “Beštije“, ali nisam uspeo i ostalo je “Amajlija“. Tako da, eto, suđeno je, pomirio sam se sa tim.
Kolika je privilegija da zapravo radiš ono što voliš?
Pfff… Kada je vedar duh, svako doba je zlatno. Stvarno je dobro, nemaš tu brzinu života. Radiš šta hoćeš kad radiš šta voliš, ustvari ti stalno radiš jer voliš.
Da li misliš da je mogla biti veća zarada od autorskih pesama?
Nismo razmišljali jer smo imali kinte. Ta kinta nije za hvalu jer mlad čovek kada uzme kintu se ne ponaša kako treba. Sa ove tačke gledišta vidimo da nas je to što nismo išli za kintom spaslo i ostavilo da trajemo.
Da li misliš da si nekada otpevao pesmu koja je za sva vremena?
To me nikada nije niko pitao… Svaka mi je kad krene nekako “ta“. To je svakako “Ume biti gadno“. Nju je, čak, neki hor prepevao na njihov način, tako da eto, “Ume biti gadno“!
Koji nastup je za tebe bio poseban?
Bilo ih je. Meni je svaki poseban, to je kao da me pitaš koje dete više volim. Recimo “ACDC’’! To je bila retka prilika i stvarno, nismo bili u drugoj državi, nego na drugoj planeti.
Koliko je porodica obaveza, a koliko privilegija?
Sve je privilegija, sad zavisi kako shvatamo. Okolne situacije nas teraju na neke strahove, ali rekao sam malo pre, kada si vedar duh svako doba je zlatno, a to znači da ti je sve super.
Šta je ono u čemu danas najviše uživaš?
U ovome sada recimo… U svom životu. Ustanem kada hoću, pijem kafu. Kada bih ispričao svoj dan bilo bi velike ljubomore.
Da li si lokal patriota?
Ne razmišljam puno o tome, ali nas je život doveo do toga da smo na kraju ispali neki novosadski bend, tako da u tom smislu jesam. Sa drugim stvarima se ne opterećujem.
Da li si ikada osetio potrebu da pustiš neku narodnu pesmu?
Gde god prođem čuje se narodnjak, ali nemam problem sa time jer neko to voli, zato postoji, jel? Dao mi je Bog tu sreću da mi ne smeta. Imam drugara koji čim čuje narodnu pesmu izađe iz prostorije. Ne vezujem se za pesmu, vezujem se za emociju, voleo sam recimo od Džeja pesmu “Nedelja“, ako je to narodnjak? Meni to više zvuči na neku pop baladu.
Šta smatraš najslabijom tačkom svog karaktera?
Što je nema. Šalim se! Ne razmišljam ja na taj način, ne gledam slabosti, nego gledam vrline. Možda treba da radiš na sebi, ali da gledaš svetlo, a ne mračno. Moja keva, recimo, stalno misli da ne pričamo… ne možeš da se ispraviš ženama. Pustiću joj ovo (smeh).
Da li postoji razlika u publici nekada i sada?
Mi smo klubski bend i na toj maloj bini je nama isto, pošto imamo taj neki, bliski, kontakt.
Omiljeni deo grada?
Pa vidi… Mi igramo fudbal tamo na Kamenjaru pre 20 godina i ja sedam na motorić i prolazim pored onih prvih zgrada tamo izgrađenih i pomislim kako je lepo stambeno, a na Dunavu si, pošto sam ja konformista i volem parno grejanje i… ja sam tu završio.
Gde su ti bile najdraže svirke?
Najdraže? Uh… Znaš šta, zavisi od perioda… U RST-u bili su ozbiljni doživljaji, ali kako smo stariji volimo malo više elegancije. Što si u većem ugođaju, više daješ, to je neka naša šifra uspeha.
Gde je i kada sledeći nastup?
Ja bih sada zaboravio da kažem da za Dan zaljubljenih sviram u kafe “Operi“. Pošto smo mi ovako totalno ljubavni bend i sviraćemo na Blokstoku i pozivam ljude da dođu jer je stvarno žilav, dobar i sve bolji i bolji.
Preuzmite android aplikaciju.
