Нема тог Новосађана, или Новосађанке, који нису чули за један од најпознатијих локалних бендова ‘’Амајлија“. Ми смо имали част да разговарамо са Богољубом Бањцем Чомбетом, певачем ове познате групе, која краси новосадско музичко небо већ дуже од 40 година.
Како би нешто толико дуго опстало мора да буде квалитетно, слажете се?
Чомбе је са нама поделио неке од занимљивости из свог приватног живота, како је бенд добио назив и којих се наступа, сада након пуно времена, сећа као посебних?
Открио нам је колико је привилеговано радити оно што заправо волиш? Шта је најслабија тачка његовог карактера, али и да ли постоји нека разлика у публици у односу на некада и сада?
Одговоре на ова, али и мноштво других интересантних питања можете погледати у нашем кратком интервјуу. Сигурни смо да ћете уживати!
Врата кафића “Опера“ ће наредне недеље, за Дан заљубљених, бити отворена за све заљубљенике у квалитетан звук и добре журке какве “Амајлија“ увек направи.
Зашто “Амајлија“ за име бенда?
Па то је дала Већина маћеха. Она нас је, кад смо били клинци, возикала и онда се она сетила. Интересантно је да кад смо се као бенд распадали, да сам хтео да одем од тог имена, хтео сам да се зовемо “Бештије“, али нисам успео и остало је “Амајлија“. Тако да, ето, суђено је, помирио сам се са тим.
Колика је привилегија да заправо радиш оно што волиш?
Пффф… Када је ведар дух, свако доба је златно. Стварно је добро, немаш ту брзину живота. Радиш шта хоћеш кад радиш шта волиш, уствари ти стално радиш јер волиш.
Да ли мислиш да је могла бити већа зарада од ауторских песама?
Нисмо размишљали јер смо имали кинте. Та кинта није за хвалу јер млад човек када узме кинту се не понаша како треба. Са ове тачке гледишта видимо да нас је то што нисмо ишли за кинтом спасло и оставило да трајемо.
Да ли мислиш да си некада отпевао песму која је за сва времена?
То ме никада није нико питао… Свака ми је кад крене некако “та“. То је свакако “Уме бити гадно“. Њу је, чак, неки хор препевао на њихов начин, тако да ето, “Уме бити гадно“!
Који наступ је за тебе био посебан?
Било их је. Мени је сваки посебан, то је као да ме питаш које дете више волим. Рецимо “ACDC’’! То је била ретка прилика и стварно, нисмо били у другој држави, него на другој планети.
Колико је породица обавеза, а колико привилегија?
Све је привилегија, сад зависи како схватамо. Околне ситуације нас терају на неке страхове, али рекао сам мало пре, када си ведар дух свако доба је златно, а то значи да ти је све супер.
Шта је оно у чему данас највише уживаш?
У овоме сада рецимо… У свом животу. Устанем када хоћу, пијем кафу. Када бих испричао свој дан било би велике љубоморе.
Да ли си локал патриота?
Не размишљам пуно о томе, али нас је живот довео до тога да смо на крају испали неки новосадски бенд, тако да у том смислу јесам. Са другим стварима се не оптерећујем.
Да ли си икада осетио потребу да пустиш неку народну песму?
Где год прођем чује се народњак, али немам проблем са тиме јер неко то воли, зато постоји, јел? Дао ми је Бог ту срећу да ми не смета. Имам другара који чим чује народну песму изађе из просторије. Не везујем се за песму, везујем се за емоцију, волео сам рецимо од Џеја песму “Недеља“, ако је то народњак? Мени то више звучи на неку поп баладу.
Шта сматраш најслабијом тачком свог карактера?
Што је нема. Шалим се! Не размишљам ја на тај начин, не гледам слабости, него гледам врлине. Можда треба да радиш на себи, али да гледаш светло, а не мрачно. Моја кева, рецимо, стално мисли да не причамо… не можеш да се исправиш женама. Пустићу јој ово (смех).
Да ли постоји разлика у публици некада и сада?
Ми смо клубски бенд и на тој малој бини је нама исто, пошто имамо тај неки, блиски, контакт.
Омиљени део града?
Па види… Ми играмо фудбал тамо на Камењару пре 20 година и ја седам на моторић и пролазим поред оних првих зграда тамо изграђених и помислим како је лепо стамбено, а на Дунаву си, пошто сам ја конформиста и волем парно грејање и… ја сам ту завршио.
Где су ти биле најдраже свирке?
Најдраже? Ух… Знаш шта, зависи од периода… У РСТ-у били су озбиљни доживљаји, али како смо старији волимо мало више елеганције. Што си у већем угођају, више дајеш, то је нека наша шифра успеха.
Где је и када следећи наступ?
Ја бих сада заборавио да кажем да за Дан заљубљених свирам у кафе “Опери“. Пошто смо ми овако тотално љубавни бенд и свираћемо на Блокстоку и позивам људе да дођу јер је стварно жилав, добар и све бољи и бољи.
Преузмите андроид апликацију.
