Ланзароте је једно од седам главних Канарских острва и део Шпаније, али по много чему изгледа као да припада некој другој планети.
Острво је познато по вулканским пејзажима, минималној архитектури и пажљиво развијеном одрживом туризму. Главни град Arecife је административни и саобраћајни центар, али већина занимљивих места налази се ван градских зона – у парковима природе, маленим селима и специфичним културним тачкама.
Највећа природна атракција острва је Национални парк Timanfaya, област настала током снажних вулканских ерупција између 1730. и 1736. године. Парк покрива више од 50 квадратних километара лавиних токова и вулканског пепела. Због осетљиве природе терена, може се обилазити само у организованим турама. Демонстрације геотермалне активности део су искуства – водичи сипају воду у цеви из којих пара излази за неколико секунди, док се сува трава запали у контакту с топлотом из земље.
Један од кључних људи за данашњи изглед Ланзаротеа био је уметник и архитекта César Manrique, рођен у Arecife –у. Његова идеја била је да се туризам развија у складу са природом, без високих зграда, визуелног загађења и масовног бетона. Захваљујући његовом утицају, острво је сачувало свој препознатљив изглед: ниске беле куће, кровови од вулканског камена и очувани пејзажи. Његова некадашња кућа у Tahicheu данас је фондација и музеј, изграђена унутар природних шупљина у лавином терену, а служи и као преглед његове уметничке заоставштине.
На северу острва налази се Mirador del Río, видиковац који је Manrique пројектовао тако да се стопи у околину. С тог места пружа се поглед на острво La Graciosa. У близини су и Јameos del Agua и Cueva de los Verdes, два комплекса у лавиним тунелима прилагођена за туризам – први укључује концертну дворану, док је други природна пећина са вођеним турама.
Плаже на острву су разноврсне: од златних увала Playa de Papagayo на југу, до црних вулканских плажа код El Golfа и Playa del Charco de los Clicos. Ова друга налази се поред зеленог језера чија боја потиче од алги и ствара упечатљив контраст са црним песком и црвенкастим стенама.
Љубитељи вина могу посетити винограде у области La Geria, где лоза расте директно у пепелу, у удубљењима заштићеним ниским каменим зидовима. Ова метода штити биљке од ветра и задржава влагу. Винарије нуде дегустације, а најпознатије вино је сува бела малвазија.
Унутрашњост острва чине мања села и градићи. Teguise, некадашња престоница, познат је по колонијалној архитектури и недељном сајму на отвореном. San Bartolome, Tias, Tinajo пружају увид у локални живот, а у некима се налазе мале породичне винарије и ресторани са традиционалном кухињом.
Ланзароте је био и дом португалског нобеловца Јоséа Saramaga. Он се преселио на острво 1993. године и ту живео до смрти 2010. Његова кућа у Тíасу данас је музеј отворен за посетиоце. У њој се могу видети радна соба, лична библиотека и предмети из његовог свакодневног живота, а посета пружа увид у начин живота једног од најважнијих европских писаца прошлог века.
Острво нуди и бројне активности на отвореном – планинарење, бициклизам, роњење и сурфовање. Caleta de Famira је посебно популарна међу сурферима због сталног ветра и таласа. Блага клима током целе године чини Ланзароте атрактивним и ван летње сезоне.
За разлику од многих других туристичких дестинација, Ланзароте је успео да задржи равнотежу између развоја и очувања идентитета. Туристи овде не долазе само због сунца и мора, већ и због природе, културе и осећаја мира који острво пружа.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
