U septembru prošle godine odjeknula je vest da se Nenad Lalatović vraća u Super ligu Srbije i to u njemu dobro poznati klub – Radnički Niš. Ipak njegova epizoda u Nišu nije bila ni približna onoj u sezoni 2018/2019, te je rešio da se uputi u grad u kojem se oseća najmirnije i gde je beležio neke od svojih najboljih trenerskih rezultata – Novi Sad.
Lalatović se ovog puta odlučio da sedne na klupu debitanta u Super ligi, ekipe Mladosti sa Satelita. Biće ovo grčevita borba za opstanak, budući da se popularni „GAT – ovci“ nalaze u izuzetno teškoj situaciji sa osvojenih 17 bodova u 25. kola, sa samo bodom više od poslednjeplasirane ekipe Radnika i četiri boda iza nešto sigurnije 14. pozicije, koju zauzimaju imenjaci iz Lučana.
Međutim Lalatović je kroz istoriju beležio sjajne rezultate u Novom Sadu prvenstveno na klupi Vojvodine koju je vodio u dva navrata, a mnogi ne znaju da je drugi Lalatovićev angažman u karijeri bio upravo u Novom Sadu u ekipi Proletera, kluba koji je prethodne godine ušao u fuziju sa RFK Novim Sadom, te više ne postoji pod ovim imenom.
Lalatović je svoju trenersku karijeru počeo u FK Sremu iz Sremske Mitrovice, petog aprila 2011 godine, ali se zadržao svega 5 meseci i prešao u Proleter sa Slane bare.
Lalatović je u dve sezone sa Proleterom na 58 utakmica upisao 25 pobeda, 16 remija i 17 poraza. Svoje prve sezone sa „slanobarcima“ je zauzeo 9. poziciju sa osvojenih 49 bodova. Međutim već naredne sezone se videlo da Lalatović nije zalutao u trenerski posao. U prvih 8 kola Proleter je bio bez poraza, ipak nedostatak igračkog kvaliteta te godine je koštao novosadsku ekipu ulaska u najviši rang srpskog fudbala te su završili na četvrtoj poziciji sa 57 osvojenih bodova.
Imao je Lalatović 26. septembra 2012. godine svoje prvo „vatreno krštenje“ protiv Superligaša, kada je u prvom kolu Kupa Srbije poražen od Partizana rezultatom 4:1. Lalatović zapamtio ovaj poraz i čekao dan kada će ga naplatiti „sa kamatom“.
Voždovac je bio prvi Superligaš koji je imao poverenja da ustupi mesto šefa stručnog štaba Lalatoviću, čija trenerska karijera se od te 2013. godine počela kretati uzlaznom putanjom.
U Vojvodinu Lalatović prvi put stiže u Novembru 2015. godine, kao već renomirani superligaški trener, koji na svom rezimeu ima klub poput Crvene zvezde.
U svom prvom mandatu u Voši upisuje 30 pobeda, 13 remija i 9 poraza, što je bilo dovoljno za četvrtu poziciju na tabeli domaćeg prvenstva i mesta koje vodi u Evropu. U toj sezoni je Vojvodina pobedila oba beogradska velikana i to oba puta na strani. Tim predvođen Lalatovićem sa klupe i Mirkom Ivanićem i Ognjenom Ožegovićem na terenu je bio pravo osveženje na fudbalskoj mapi Srbije.
U kvalifikacijama za Ligu Evrope pravi najveći uspeh sa „Starom damom“ i stiže do plej-of faze kvalifikacija. Poslednja prepreka za Novosađane je bio AZ Alkmar, ali poraz 3:0 na Karađorđu je bio prevelika zaliha za Holanđane pred revanš na domaćem terenu.
Uprava Vojvodine je bila prezadovoljna postignutim rezultatima, ali prezime Lalatović je postalo jedno od najpoželjnijih trenerskih na teritoriji Srbije, te strateg u decembru 2016. godine odlazi iz Novog Sada i prihvata poziv iz Čukaričkog.
Međutim tri godine kasnije, nakon istorijskog uspeha sa Radničkim iz Niša i osvojene četvrte pozicije u domaćem prvenstvu, Lalatovića trenerski poziv ponovo vraća u Novi Sad i to opet na klupu Vojvodine.
Kada se vratio, rekao je da bi dao 10 godina života da prvi trofej u trenerskoj karijeri osvoji sa Vojvodinom. Tako je i bilo.
Lalatović je svoj povratak na klupu „Stare dame“ započeo serijom od 6 pobeda i jednim remijem, međutim za razliku od svog prvog mandata na Karađorđu, Crvena zvezda je u sezoni 2019/2020 bila nerešiva zagonetka za „lale“. Lalatović je ipak te sezone dokazao da može da se nosi barem sa jednim velikanom iz Beograda i uspeo da savlada Partizan u poslednjem kolu regularnog dela prvenstva i pripremi teren za finale Kupa Srbije.
U Superligi Srbije Vojvodina je te sezone završila na 3. poziciji sa 62 osvojena boda. Ovakav plasman je garantovao 3. kolo kvalifikacija za Ligu Evrope i meč (nije bilo dvomeča zbog Kovid 19 pandemije) sa Standardom iz Liježa. Međutim nije se dalo Lalatoviću da zaigra grupnu fazu evropskog takmičenja sa „lalama“ i Vojvodina je u Belgiji posle produžetaka poražena sa 2.1.
Sve je bilo kao na filmu 24. juna 2020. godine, kada su se na stadionu „Čair“ u Nišu sastali novosadski crveno-beli i beogradski crno-beli u finalu Kupa Srbije. Niš, simbolično mesto uspeha za Lalatovića je bila savršena pozornica za njegov prvi trofej protiv najvećeg rivala, sa svojom Vojvodinom.
Do 80. minuta se činilo da će Lalatović prilično lako doći do trofeja Kupa. Voša je golovima Miljana Vukadinovića i Petra Bojića vodila protiv Partizana sa 2:0, ali su Beograđani pogocima u 80. i 96. minutu uspeli da izbore produžetke, a kasnije i penale. Ipak i pored zapleta u finišu, bilo je suđeno da Lalatović podigne svoj prvi, a Vojvodina drugi trofej Kupa u istoriji, tog dana na „Čairu“.
Penal serija je završena rezultatom 4:2 u korist Novosađana, a Lalatovićevo ime je zlatnim slovima uklesano u fudbalsku istoriju Novog Sada.
Sezona 2020/2021 je takođe dobro počela za Laltovu Vošu. Nova pobeda nad Partizanom, je bila kao „šlag na tortu“ nakon niza od 5 utakmica bez poraza. Pobedom u 13. kolu iste sezone u vojvođanskom protiv OFK Bačke, Lalatović je postao trener sa najviše pobeda u istoriji Vojvodine sa 62 pobede na 103 nastupa, prestigavši Gustava Lehnera koji je od 1957. godine držao rekord po broju pobeda na klupi Novosađana.
Vojvodina te godine ipak nešto lošije završava sezonu, sa samo jednom pobedom u poslednjih sedam utakmica (uključujući i poraz od Partizana u polufinalu Kupa Srbije) i na 4. poziciji ostaju bez kvalifikacija za Evropu.
Lalatović je 31. maja 2021. godine otišao iz novosadskog fudbala, od tada je prošao možda i kroz najnestabilniji period u svojoj trenerskoj karijeri. Promenio je četiri kluba za dve godine, ali ga je put ponovo naveo u Novi Sad.
Iako rođeni Beograđanin, Lalatović je u više navrata isticapo da želi da živi u Novom Sadu i da je tu pronašao svoj mir. Takođe je govorio da je Novi sad njegova kuća, Zvezda majka koja ga je odbacila, a Vojvodina majka koja ga je usvojila. Videćemo da li će vreme provedeno u ekipi sa Satelita biti isto toliko upečatljivo i da li će Lalatović napraviti još jedan podvig sa fudbalskim klubom iz Novog Sada.
Autor: Konstantin Mlađenović
Preuzmite android aplikaciju.
