У септембру прошле године одјекнула је вест да се Ненад Лалатовић враћа у Супер лигу Србије и то у њему добро познати клуб – Раднички Ниш. Ипак његова епизода у Нишу није била ни приближна оној у сезони 2018/2019, те је решио да се упути у град у којем се осећа најмирније и где је бележио неке од својих најбољих тренерских резултата – Нови Сад.
Лалатовић се овог пута одлучио да седне на клупу дебитанта у Супер лиги, екипе Младости са Сателита. Биће ово грчевита борба за опстанак, будући да се популарни „ГАТ – овци“ налазе у изузетно тешкој ситуацији са освојених 17 бодова у 25. кола, са само бодом више од последњепласиране екипе Радника и четири бода иза нешто сигурније 14. позиције, коју заузимају имењаци из Лучана.
Међутим Лалатовић је кроз историју бележио сјајне резултате у Новом Саду првенствено на клупи Војводине коју је водио у два наврата, а многи не знају да је други Лалатовићев ангажман у каријери био управо у Новом Саду у екипи Пролетера, клуба који је претходне године ушао у фузију са РФК Новим Садом, те више не постоји под овим именом.
Лалатовић је своју тренерску каријеру почео у ФК Срему из Сремске Митровице, петог априла 2011 године, али се задржао свега 5 месеци и прешао у Пролетер са Слане баре.
Лалатовић је у две сезоне са Пролетером на 58 утакмица уписао 25 победа, 16 ремија и 17 пораза. Своје прве сезоне са „сланобарцима“ је заузео 9. позицију са освојених 49 бодова. Међутим већ наредне сезоне се видело да Лалатовић није залутао у тренерски посао. У првих 8 кола Пролетер је био без пораза, ипак недостатак играчког квалитета те године је коштао новосадску екипу уласка у највиши ранг српског фудбала те су завршили на четвртој позицији са 57 освојених бодова.
Имао је Лалатовић 26. септембра 2012. године своје прво „ватрено крштење“ против Суперлигаша, када је у првом колу Купа Србије поражен од Партизана резултатом 4:1. Лалатовић запамтио овај пораз и чекао дан када ће га наплатити „са каматом“.
Вождовац је био први Суперлигаш који је имао поверења да уступи место шефа стручног штаба Лалатовићу, чија тренерска каријера се од те 2013. године почела кретати узлазном путањом.
У Војводину Лалатовић први пут стиже у Новембру 2015. године, као већ реномирани суперлигашки тренер, који на свом резимеу има клуб попут Црвене звезде.
У свом првом мандату у Воши уписује 30 победа, 13 ремија и 9 пораза, што је било довољно за четврту позицију на табели домаћег првенства и места које води у Европу. У тој сезони је Војводина победила оба београдска великана и то оба пута на страни. Тим предвођен Лалатовићем са клупе и Мирком Иванићем и Огњеном Ожеговићем на терену је био право освежење на фудбалској мапи Србије.
У квалификацијама за Лигу Европе прави највећи успех са „Старом дамом“ и стиже до плеј-оф фазе квалификација. Последња препрека за Новосађане је био АЗ Алкмар, али пораз 3:0 на Карађорђу је био превелика залиха за Холанђане пред реванш на домаћем терену.
Управа Војводине је била презадовољна постигнутим резултатима, али презиме Лалатовић је постало једно од најпожељнијих тренерских на територији Србије, те стратег у децембру 2016. године одлази из Новог Сада и прихвата позив из Чукаричког.
Међутим три године касније, након историјског успеха са Радничким из Ниша и освојене четврте позиције у домаћем првенству, Лалатовића тренерски позив поново враћа у Нови Сад и то опет на клупу Војводине.
Када се вратио, рекao je да би дао 10 година живота да први трофеј у тренерској каријери освоји са Војводином. Тако је и било.
Лалатовић је свој повратак на клупу „Старе даме“ започео серијом од 6 победа и једним ремијем, међутим за разлику од свог првог мандата на Карађорђу, Црвена звезда је у сезони 2019/2020 била нерешива загонетка за „лале“. Лалатовић је ипак те сезоне доказао да може да се носи барем са једним великаном из Београда и успео да савлада Партизан у последњем колу регуларног дела првенства и припреми терен за финале Купа Србије.
У Суперлиги Србије Војводина је те сезоне завршила на 3. позицији са 62 освојена бода. Овакав пласман је гарантовао 3. коло квалификација за Лигу Европе и меч (није било двомеча због Ковид 19 пандемије) са Стандардом из Лијежа. Међутим није се дало Лалатовићу да заигра групну фазу европског такмичења са „лалама“ и Војводина је у Белгији после продужетака поражена са 2.1.
Све је било као на филму 24. јуна 2020. године, када су се на стадиону „Чаир“ у Нишу састали новосадски црвено-бели и београдски црно-бели у финалу Купа Србије. Ниш, симболично место успеха за Лалатовића је била савршена позорница за његов први трофеј против највећег ривала, са својом Војводином.
До 80. минута се чинило да ће Лалатовић прилично лако доћи до трофеја Купа. Воша је головима Миљана Вукадиновића и Петра Бојића водила против Партизана са 2:0, али су Београђани погоцима у 80. и 96. минуту успели да изборе продужетке, а касније и пенале. Ипак и поред заплета у финишу, било је суђено да Лалатовић подигне свој први, а Војводина други трофеј Купа у историји, тог дана на „Чаиру“.
Пенал серија је завршена резултатом 4:2 у корист Новосађана, а Лалатовићево име је златним словима уклесано у фудбалску историју Новог Сада.
Сезона 2020/2021 је такође добро почела за Лалтову Вошу. Нова победа над Партизаном, је била као „шлаг на торту“ након низа од 5 утакмица без пораза. Победом у 13. колу исте сезоне у војвођанском против ОФК Бачке, Лалатовић је постао тренер са највише победа у историји Војводине са 62 победе на 103 наступа, престигавши Густава Лехнера који је од 1957. године држао рекорд по броју победа на клупи Новосађана.
Војводина те године ипак нешто лошије завршава сезону, са само једном победом у последњих седам утакмица (укључујући и пораз од Партизана у полуфиналу Купа Србије) и на 4. позицији остају без квалификација за Европу.
Лалатовић је 31. маја 2021. године отишао из новосадског фудбала, од тада је прошао можда и кроз најнестабилнији период у својој тренерској каријери. Променио је четири клуба за две године, али га је пут поново навео у Нови Сад.
Иако рођени Београђанин, Лалатовић је у више наврата истицапо да жели да живи у Новом Саду и да је ту пронашао свој мир. Такође је говорио да је Нови сад његова кућа, Звезда мајка која га је одбацила, а Војводина мајка која га је усвојила. Видећемо да ли ће време проведено у екипи са Сателита бити исто толико упечатљиво и да ли ће Лалатовић направити још један подвиг са фудбалским клубом из Новог Сада.
Аутор: Константин Млађеновић
Преузмите андроид апликацију.
