Kada stigne kriza građani brzo naprave prioritete za kupovinu, pa se garderoba i obuća polako spuštaju na toj lestvici.
Da li je to razlog što se, prema statističkim podacima, ovi cenovnici nisu bitnije menjali od početka godine?
Možda su na taj način trgovci pokušali da zadrže kakav-takav promet, ali prema rečima poznavalaca ovog tržišta, dolazak hladne sezone sigurno će doneti korekcije za oko 20 odsto koliko su poskupeli energenti.
Milan Knežević, privrednik i vlasnik modne kuće „Modus” kaže da se i u ovom sektoru oseća kriza.
„Struktura tržišta se nije bitnije menjala i dalje je 70 odsto uvozne, a 30 procenata domaće robe. Međutim, oseća se pad kupovne moći i logično je da će kupci u ovakvim okolnostima menjati listu prioriteta, pa će, na primer, odlučiti da nose prošlogodišnji kaput. Kupuje se najosnovnije. Drugi problem je nedostatak radne snage koji hronično već godinama prati ovaj sektor, a sada je mnogo izraženiji. Samo u Beogradu bi se u ovom trenutku moglo zaposliti 2.000 šnajderki, ali ih nema. Mladi ne žele da rade ovaj posao, a oni stariji su već u penziji“ navodi Knežević.
Dodaje da je još veći problem stručne radne snage. Kod nas, a i u svetu dešava se svojevrstan bunt radnika koje su poslodavci godinama plaćali minimalno. Ako je neko u tekstilnoj industriji radio za 300 evra i plata mu je mirovala godinama, on jednostavno ne želi više da radi isti posao.
Preuzmite android aplikaciju.
