Улица Владимира Гортана у Петроварадину се, наизглед, чини сасвим обично. Међутим, Новосађани које је некада иоле занимала историја, знају да овде лежи један од најспецифичнијих споменика културе. Али колико је таквих Новосађана остало?
О Шпилеровој кући данас можете чути многе легенде, али хајде да вас упознамо са њеном правом историјом.
Када пређете Варадински мост и стигнете у чаробан Градић у Петроварадину верујемo да ће вам лепота Подграђа, барем за тренутак, скренути пажњу.
Нажалост, тако и буде, па већина Новосађана своје занимање за историју и обилазак споменика културе заврши управо овде, или евентуалним пењањем на више нивое Петроварадинске тврђаве. Ипак, ово културно благо, налази се у оном, другом, досаднијем делу Петроварадина.
Када прођете Београдску капију и духове историјске прошлости оставите иза себе, до поновног сусрета са њима, делиће вас свега десетак минута, јер вам је отприлике толико времена потребно да стигнете у улицу Владимира Гортана 8 и барокне грађевине, која постоји више од три века.
Шпилерова кућа назив је добила по породици Шпилер, која је у њој становала између два светска рата, међутим, породица није заслужна за грађење овог објекта.
Кућу су подигли језуити крајем седамнаестог века. Они су, највише заслугом грофа Леополда, у Петроварадин стигли негде у 17. веку, а за шта је овај простор коришћен никада нећемо знати са сигурношћу, јер ни данас није пронађен ни један нацрт за градњу куће.
Језуити су римокатолички монашки ред који је основао Игнасио Лојола 1534. године у Паризу. Када их повезујемо са Петроварадином сигурно ће вам прво пасти на памет најстарија црква у Петроварадину, у Подргађу – Штросмајерова црква, која и данас стоји као њихово наслеђе.
Иако се раније сматрало да се радило о летњиковцу који је овај монашки ред користио, новија истраживања заговарају теорију да се, заправо, на овом простору налазила и школа.
Дакле, породица Шпилер, значајну улогу у историји настанка овог објекта, имала је само у једном – давању имена.
Шпилеровој кући ударени су темељи, много пре него што је Нови Сад са друге стране Дунава почео да показује своје прве обрисе. Иако је до сада историја Шпилерове куће остала неоткривена, верујемо да је богата историјом барем упола колико и сама Петроварадинска твђава.
Шетајући улицом у којој се налази, не верујем0 да ћете приметити посебну разлику у односу на друге нискокровне куће у околини. Као и свака друга кућа у Петроварадину, кров је покривен бибер црепом, а оно што је једино разликује од комшијских грађевина, јесу две каменене лопте испред капије.
Целокупан енетеријер је очуван баш онакав какав је и био, како би се дух прошлости који овде живи што веродостојније представио.
Шпилерова кућа је пре једне деценије проглашена културним добром. А како и не би, ако у обзир узмемо да је издржавала како разне временске непогоде, тако и ратове.
Како би се ова јединствена кућа, старија и од Новог Сада сачувала за будућа покољења, у оквиру пројекта обнове градитељског наслеђа Петроварадина и Новог Сада, обновљене су фасаде и кров на Шпилеровој кући у Петроварадину.
Том приликом изведени су обимни грађевинско-занатски и конзерваторско-рестаураторски радови на објекту, који су подразумевали замену оштећених и деградираних елемената фасада и крова, рестаурацију и конзервацију малтерске пластике, фасадне столарије и браварије, као и тротоара од цигле старог формата.
Обновљени су и карактеристични елементи крова са украсном профилисаном дрвеном гредом, на месту прелома крова, као и аутентична решења слемена и грбина од лима. Осим тога, обновљене су и делом президане вертикале оџака, постављени су снегобрани и уграђена нова громобранска инсталација.
Столарија је рестаурирана и замењени су знатно оштећени делови те, по узору на оригиналне.
Међутим, иако је кућа детаљно обновљена и више није склона паду, највећа опасност за ово здање јесте заборав!
Чини се да је у Петроварадину све мање староседелаца, јер многи становници овог дела града, уопште немају представу какав историјски драгуљ им се налази у непосредној близини.
Зато морамо да будимо свест о културном и историјском наслеђу Новог Сада. Морамо да будемо свесни лепота које имамо, како бисмо могли да их негујемо на адекватан начин.
Znate li gde se u Novom Sadu nalazio hotel „Central“? (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
