Odziv velikih ugostitelja izazovu prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane premašio je cilj, tako da je na kraju izazova sakupljeno gotovo 1.300 tona, saopšteno je na promociji projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, u okviru kog je realizovan izazov.
„U Srbiji se godišnje generiše oko dva miliona tona organskog otpada, što predstavlja veliko opterećenje za deponije, na kojima se zabeleži više od 300 požara, koje nanose veliku štetu životnoj sredini. Izuzetno smo ponosni što smo među ugostiteljima naišli na veliki odziv i uspeli da realizujemo izazov, za koji verujemo da je korak u pravom smeru ka očuvanju naše životne sredine“, poručio je Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u.
Iako su generacije kod nas vaspitavane da se hrana ne baca, Srbija je po količini organskog otpada koji nastaje u domaćinstvima iznad svetskog proseka. Kada se tome dodaju ostaci iz restorana, studentskih menzi, bolnica i sličnih ustanova, u pitanju je ogromna količina otpada koja na deponiji predstavlja ekološki problem, a mogla bi da postane vredan resurs.
U cilju daljeg podizanja svesti među građanima, NALED je zajedno s kompanijom ,,Esotron“ i uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ organizovao radionicu u pivari Kabinet na Kosmaju, na kojoj su predstavljene prednosti odvojenog sakupljanja ostataka hrane i rezultati izazova.
U dvostrukoj ulozi šefa kuhinje i vodiča kroz pravilnu separaciju organskog otpada našao se čuveni kuvar Nenad Gladić, poznatiji kao Lepi Brka, koji je tokom pripreme ručka i demonstracije razvrstavanja ostataka hrane biljnog i životinjskog porekla u odvojene kante, preporučio racionalniju nabavku namirnica i njihovu upotrebu jer se često dešava da građani bacaju potpuno jestivu hranu jer se približio istek roka.
O izgradnji biogasne elektrane kao rešenja za problem poljoprivrednog otpada pročitajte OVDE.
Njemu se pridružio Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije ,,Esotron“, koji je istakao da se samo u Beogradu dnevno deponuje oko 1.700 tona otpada, čiju veliku većinu čini organski otpad iz kojeg se ispušta metan i dovodi do učestalih požara.
„Pravilnim upravljanjem otpada možemo da eliminišemo taj problem. Otpad koji se odvaja u kante koje servisira kompanija ,,Esotron“ nikada neće doprineti zagađenju životne sredine, već će biti iskorišćen za dobijanje čiste zelene energije. Nutritivna kaša dobijena od otpada prolazi kroz anaerobni tretman, kojim se eliminiše metan, a potom koristi za proizvodnju energije“, rekao je Gligić, dodajući da kompanija nedeljno pokriva 4.000 lokacija koje generišu velike količine organskog otpada.
Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u Srbiji se godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku, što je devet kilograma više od svetskog proseka.
„Veliki generatori organskog otpada su i ugostitelji. Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99% završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila. Međutim, svega 13% njih predaje otpad ovlašćenim operaterima uglavnom zbog nedostatka svesti o važnosti pravilnog odlaganja i neisplativosti same procedure“, istakla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ ORF MMS.
Upravljanje otpadom u Gornjem Milanovcu po italijanskom modelu
Preuzmite android aplikaciju.
