Друштвене мреже и широка употреба интернета направиле су својеврсну револуцију у начину на који људи комуницирају и повезују се широм света. Иако млађа популација има епитет “дигиталне”, новије време показује да старији не заостају за њима чак и када се говори о зависности.
Епидемија усамљености и друштвене мреже
Према најновијем истраживању Pew Reshearch центра из 2024. године, већина људи старијих од 65 користи друштвене мреже, а најпопуларнији су Facebook (59 одсто) и YouTube (65 одсто). Ови подаци нису изненађујући, с обзиром на то да се велик део културе преселио на интернет, а старији желе да остану укључени.
Разумевање користи, али и потенцијалних ризика друштвених мрежа за старију популацију постало је изузетно важно. Тема је, наравно, сложена, а сагледавање когнитивних и социјалних користи и ризика може бити одлична основа.
У времену које је обележено „епидемијом усамљености“, забрињавајући број одраслих људи наводи овај снажан осећај као један од највећих проблема. Једно недавно истраживање показало је да чак 21 одсто одраслих доживљава дубоку усамљеност, при чему тај осећај не потиче увек из физичке изолације. Многи тврде да имају породицу у близини, али се не осећају повезано, цењено или важно у њиховим животима.
Друштвене мреже као извор социјалне подршке: Оповргнута повезаност дигиталије и деменције
За такве људе, друштвене мреже могу да представљају извор социјалне подршке, па чак и осећај смисла, сврхе и припадности заједници. Позитиван став према друштвеним мрежама повезан је са већим субјективним благостањем и мањом учесталошћу депресивних симптома. Пружање подршке старијима са хроничним здравственим проблемима да лакше приступе друштвеним мрежама може да буде нарочито корисно, јер су управо они често најизолованији и наводе нижи ниво субјективне добробити у односу на остале старије одрасле.
Једна недавна студија под називом „Мета-анализа коришћења технологије и когнитивног старења“ (Benge& Scullin, 2025) разматра употребу дигиталне технологије и њену повезаност са деменцијом. Хипотеза о „дигиталној деменцији“, односно идеја да технологија негативно утиче на когнитивне способности овим истраживањем је оповргнута.
Показано је да људи који током живота редовно користе технологију развијају тзв. „технолошку резерву“, односно да навике повезане с коришћењем интернета доприносе смањењу ризика од когнитивног опадања.
Усвајање дигиталних знања не као фрустрација, већ као вежбање мозга
Заправо, објашњавају научници, то је дигитални пандан концепту „когнитивне резерве“, чије јачање помаже мозгу да остане отпорнији на деменцију с годинама. Развијање когнитивне резерве укључује унапређивање социјалних веза и стицање нових вештина, што су два кључна фактора здравог старења.
Старији понекад могу да се фрустрирају због изазова које доноси технологија, али управо та фрустрација заправо је знак да „вежбају мозак” (Фергусон, 2025). Важно је да знају да фрустрација не значи неуспех већ напротив – успешно савладавање комплексних задатака који захтевају сталну прилагодљивост и менталну флексибилност. Све то значајно доприноси очувању здравља мозга.
Када друштвене мреже постају мач са две оштрице
Ипак, друштвене мреже могу бити „мач са две оштрице“: многе њихове предности постају штетне када се претерано користе. Зависнички образац коришћења, који подразумева прекомерно време проведено онлине и негативна осећања при покушају да се смањи употреба, може да доведе до пада животног задовољства. Зато је важно подстицати равнотежу између времена проведеног на мрежама и активности лицем у лице.
Када коришћење друштвених мрежа постане тешко и оптерећујуће, може да изазове низ негативних последица. Ако су онлајн интеракције незадовољавајуће, људи могу да изгубе саморегулацију и почну да се упуштају у нездрава понашања.
Старији често западају у тзв. „doomscrolling“, бескрајно претраживање узнемирујућих и негативних информација. То је покушај да се савлада осећај страха појачаном будношћу, који парадоксално само продубљује осећај тескобе и преплављености. Ако је старија особа, на пример, имала негативно искуство у некој онлајн заједници, може проводити сате тражећи „доказе“ да је заједница и даље љута на њу. Иако то привремено смањује анксиозност, дугорочно је веома штетно.
Граница између користи и зависности: Како старијима приближити mindfulness
Зато је кључно пронаћи равнотежу између ризика и користи друштвених мрежа. Старије треба подстицати да се баве и активностима ван интернета. За оне који су изразито социјално изоловани, корисно је увести технике свесности (mindfulness) које могу да се примењују код куће. Mindfulnessне подразумева само медитацију (креативни рад, кување или вртларење уз свесно присуство могу бити веома благотворни.
Такође, преусмеравање ка мирнијем, контемплативном садржају на интернету, попут дужих путописних или историјских видеа може да буде од помоћи. Мале онлајн заједнице у којима људи заједно плету, играју друштвене игре или деле своје писане радове преко видео позива могу испунити потребу за дубљим, смисленим односима.
Међугенерацијско учење
На крају, потребе и ризици које старији имају у вези са друштвеним мрежама наглашавају огроман потенцијал међугенерацијског учења. И старији и млађи могу много да пруже једни другима. Кроз заједничке активности и интересовања, старији могу да изграде односе са млађима, док млађи могу помоћи старијима да боље разумеју дигитални свет.
Такве везе доприносе већој друштвеној кохезији и стварају и онлајн и offline заједнице које су подржавајуће, здраве и квалитетне.
Навике које нас неприметно удаљавају од људи: 9 образаца који највише штете односима
Преузмите андроид апликацију.
