Sezona slava je počela, a u nedelju je Aranđelovdan, druga najčešća slava u Srbiji.
Vladimir Vukašinović, starešina crkve Ružica na Kalemegdanu, istakao je da nas je kovid vratio u izvorne i suštinske okvire, jer krsna slava jeste slava jednog doma, jedne porodice i njihovih najbližih rođaka i prijatelja, a nije povod za masovna okupljanja. Povodom predstojećeg posta, poručio je i da se Sveto pričešće ne prekida, jer kako je kazao „mi duboko verujemo da niko ne može od svetog pričešća da se zarazi“.
Vladimir Vukašinović je za RTS objasnio da bez obzira na pandemiju život mora da se nastavi, a da život koji se nastavlja nije samo ekonomski i privredni nego je i duhovni, kulturni, identitetski u okviru kojeg spada i proslavljanje krsne slave.
Naveo je da, poštujući sve mere koje su propisane, vernici sada slave slavu u svojim domovima, gde je sve sada skromnije i svedenije.
„Kovid nas je nekako sada vratio u izvorne i suštinske okvire, jer krsna slava jeste slava jednog doma, jedne porodice, i njihovih najbližih rođaka i prijatelja, a nije povod za neka masovna okupljanja, kako je umelo da bude u onim godinama i decenijama kada su se naši ljudi vraćali proslavljanju krsne slave“, ocenio je Vukašinović.
S druge strane, dodaje, krsna slava se slavi i u hramovima, ljudi donose svoje kolače ili im dolazi sveštenik u dom i poštuju sve mere koje su predviđene.
Poruka crkve je, kaže, da se porodica tog dana okupi oko slavske sveće, prerezanog i blagoslovnog kolača i žita.
„To se ne tiče samo živih članova porodice, sastavni deo proslavljanja krsnog imena je i molitva za pokojne članove porodice i za buduće, blagosiljaju se porodice, parovi da dobiju decu, to je neki epicentar porodičnog života“, rekao je sveštenik.
Takođe, kako je kazao, u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve, vernici za taj dan donose kolače i crkva se trudi da se sve epidemiološke mere ispoštuju.
Istakao je i da je osnovni motiv i da to crkva podvlači i uči ljude briga za drugog i da štiteći, noseći masku prvi razlog mora da bude briga za onog koga možemo da zarazimo i da to sprečimo. „Ljubav je ta na šta nas sve podseća“, poručuje Vukašinović.
Dodao je da ljudi žele da sačuvaju onaj duhovni život koji su vodili i pokušavaju da se snađu u ovom vremenu ali da postoje i ekstremi koji smatraju da je religioznost dovoljna da bi se zaštitili od pandemije.
Goran Vasin: Karlovačka mitropolija, uspon srpske ideje u 18. i 19. veku (treći deo)
Preuzmite android aplikaciju.
