Сезона слава је почела, a у недељу је Аранђеловдан, друга најчешћа слава у Србији.
Владимир Вукашиновић, старешина цркве Ружица на Калемегдану, истакао је да нас је ковид вратио у изворне и суштинске оквире, јер крсна слава јесте слава једног дома, једне породице и њихових најближих рођака и пријатеља, а није повод за масовна окупљања. Поводом предстојећег поста, поручио је и да се Свето причешће не прекида, јер како је казао „ми дубоко верујемо да нико не може од светог причешћа да се зарази“.
Владимир Вукашиновић је за РТС објаснио да без обзира на пандемију живот мора да се настави, а да живот који се наставља није само економски и привредни него је и духовни, културни, идентитетски у оквиру којег спада и прослављање крсне славе.
Навео је да, поштујући све мере које су прописане, верници сада славе славу у својим домовима, где је све сада скромније и сведеније.
„Ковид нас је некако сада вратио у изворне и суштинске оквире, јер крсна слава јесте слава једног дома, једне породице, и њихових најближих рођака и пријатеља, а није повод за нека масовна окупљања, како је умело да буде у оним годинама и деценијама када су се наши људи враћали прослављању крсне славе“, оценио је Вукашиновић.
С друге стране, додаје, крсна слава се слави и у храмовима, људи доносе своје колаче или им долази свештеник у дом и поштују све мере које су предвиђене.
Порука цркве је, каже, да се породица тог дана окупи око славске свеће, пререзаног и благословног колача и жита.
„То се не тиче само живих чланова породице, саставни део прослављања крсног имена је и молитва за покојне чланове породице и за будуће, благосиљају се породице, парови да добију децу, то је неки епицентар породичног живота“, рекао је свештеник.
Такође, како је казао, у свим храмовима Српске православне цркве, верници за тај дан доносе колаче и црква се труди да се све епидемиолошке мере испоштују.
Истакао је и да је основни мотив и да то црква подвлачи и учи људе брига за другог и да штитећи, носећи маску први разлог мора да буде брига за оног кога можемо да заразимо и да то спречимо. „Љубав је та на шта нас све подсећа“, поручује Вукашиновић.
Додао је да људи желе да сачувају онај духовни живот који су водили и покушавају да се снађу у овом времену али да постоје и екстреми који сматрају да је религиозност довољна да би се заштитили од пандемије.
Горан Васин: Карловачка митрополија, успон српске идеје у 18. и 19. веку (трећи део)
Преузмите андроид апликацију.
