Interesovanje nemačkih kompanija za ulaganje u Srbiju je i dalje veliko, kompanije same donose odluku o tome gde će investirati, prema najpovoljnijim uslovima za ulaganja i vlada na to ne utiče, kaže ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad u intervjuu za Tanjug.
„Mi se radujemo što je mnogo kompanija iz Nemačke otkrilo Srbiju kao mesto za investicije. Okvir za investicije obuhvata mnoge stvari, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, mnogo faktora koji utiču na odluku o ulaganju.”
Na pitanje da li privredna saradnja sa Nemačkom koja je najveći investitor u Srbiji i u čijim fabrikama je zaposlen veliki broj ljudi, može da bude ugrožena političkim okolnostima, pre svega uslovljena sankcijama Rusije i da li su nemačke kompanije i dalje zainteresovane, s obzirom na krizu, da ulažu u Srbiju, odgovara:
” Nije mi poznato da postoji namera za uvođenjem sankcija Srbiji, tako da se to pitanje ne postavlja“.
„Investicije se planiraju dugoročno, a pandemija korona virusa otvorila je pitanje da li proizvodnju, zbog problema u lancu snabdevnaja, iz nekih dalekih zemalja, upravo treba izmestiti bliže, pa samim tim i u Srbiju.
Na konstataciju da se čini da je sa dolaskom nove nemačke vlade, poraslo i interesovanje Berlina za Zapadni Balkan, ambasadorka kaže da sa takvom ocenom nije u potpunosti saglasna, jer je, kaže, interesovanja uvek bilo, podsećajući na Berlinski proces, započet 2014.godine.
“Ne postoji “posle” Berlinskog procesa, jer on teče i dalje. Iduće godine nas očekuje Samit u Albaniji. A, te 2014. je za angažovanje koje je već postojalo, za ceo region, stvoren okvir, upravo Berlinskim procesom, kako bi svi mogli ciljano da se fokusiraju na teme, poput saradnje mladih, besplatnog rominga… Naš cilj je da region međusobno približimo”, poručuje Konrad.
Podseća da su na dnevnom redu Samita u Berlinu početkom meseca bile i važne teme poput energetike, zelene agende, energetske bezbednosti, sve što je važno za ceo region, i poručuje da će Berlinski proces trajati još dugo.
“U međuvremenu je taj proces postao odličan okvir za saradnju zemalja regiona, ali i sa međunarodnim organizacijama”, dodala je ona.
U tom svetlu vidi i efekte Samita iz Berlina, navodeći da je cilj postizanje jedinstvenog ekonomskog prostora, te da su sa tri potpisana sporazuma, stvoreni okviri za to.
“To je put, za koji se nadamo da ćemo i kod sledećih tema moći na sličan način da potpišemo nove sporazume, koji bi važili za sve partnere na Zapadnom Balkanu”, rekla je Konrad i dodala da je Berlinski proces nešto mnogo šire nego “sastanak jednom godišnje u nekom glavnom gradu”.
„Ne postoji „posle“ Berlinskog procesa, jer on teče i dalje. Iduće godine nas očekuje Samit u Albaniji. A, te 2014. je za angažovanje koje je već postojalo, za ceo region, stvoren okvir, upravo Berlinskim procesom, kako bi svi mogli ciljano da se fokusiraju na teme, poput saradnje mladih, besplatnog rominga… Naš cilj je da region međusobno priblizimo“, poručuje Konrad.
Ona očekuje da će Berlinski proces trajati još dugo.
„U međuvremenu je taj proces postao odličan okvir za saradnju zemalja regiona, ali i sa međunarodnim organizacijama“, dodala je ona.
U tom svetlu vidi i efekte Samita iz Berlina, navodeći da je cilj postizanje jedinstvenog ekonomskog prostora, te da su sa tri potpisana sporazuma, stvoreni okviri za to.
„To je put, za koji se nadamo da ćemo i kod sledećih tema moći na sličan način da potpišemo nove sporazume, koji bi važili za sve partnere na Zapadnom Balkanu“, rekla je Konrad i dodala da je Berlinski proces nešto mnogo šire nego „sastanak jednom godišnje u nekom glavnom gradu“.
Preuzmite android aplikaciju.
