Ljudska priroda, a svakako i potreba jesu inovacije, kao i modernizacija sveta koji nas okružuje. Međutim, uvek postoji izvestan broj ljudi koji gaji određenu dozu skepticizma prema bilo kakvoj promeni.
Stanovnici Barselone su svojevremeno odbacili Ajfela i njegovo idejno rešenje kule, govoreći da je nezgrapna i da će narušiti sam izgled grada. Parižani su takođe burno reagovali davne 1889. godine, tražeći da se obustavi gradnja kule.
Prvobitni planovi su bili da kula bude stacionirana na Marsovom polju i da se nakon 20 godina ukloni odatle, s obzirom da je ona za Parižane bila “beskorisna i čudovišna“, “zapanjujuće glupa“ kao i da je predstavljala “odvratni stub od metala“.
Svedoci smo šta danas u turističkom i arhitektonskom smislu predstavlja Ajfelov toranj.
Takođe, ni naš narod nije imun na to da se stalno govori kako je tamo negde “preko“ bolje, a kada ovde pokušamo nešto novo da izgradimo i poboljšamo, deo naroda se odmah podiže na “kuku i motiku“.
Tako su se i Srbi svojevremeno digli na “kuku i motiku“ kada se krenulo u izgradnju prve železničke pruge pre više od 150 godina.
Danas imamo građansku neposlušnost vezano za Beograd na vodi. Kritikuje se izgradnja metroa u prestonici, kovid bolnica i novi most u Novom Sadu, a vrhunac dolazi sa kritikom izgradnje javnih garaža.
Glasno i jasno postavljam pitanje, kome i zašto smetaju nove garaže, odnosno nova parking mesta, koja definitivno nedostaju gradu.
Analizirajući problematiku, ne mogu da shvatim šta stoji iza delanja pojedinaca u Novom Sadu. Da li je to samo jeftino politikanstvo ili su postupci pojedinaca rezultat ozbiljnih dijagnoza, koje ipak moraju da postave stručna lica.
Pođimo od činjenica. U Novom Sadu je došlo do povećanja broja stanovnika. Novi Sad više nije palanka, već postaje ozbiljan grad sa ozbiljnom infrastrukturom.
Povećanje broja stanovnika je dovelo automatski i do povećanja broja vozila, a rešenja postoje i svakako su mnogobrojna.
Modernizacija i racionalizacija gradskog prevoza, podsticanje korišćenja bicikala, uvođenje zona, a naravno i izgradnja garaža i novih parking prostora jesu rešenje ovog problema.
Grad je u prethodnom periodu nabavio preko sto novih autobusa, izgrađena je mreža preko 100 km biciklističkih staza, subvencionisani su bicikli, predviđena je izgradnja četiri nove javne garaže i revitalizovano je na stotine parking mesta širom grada.
Međutim, deo Novosađana ne želi da istrpi par meseci gužvu, zarad bolje budućnosti grada.
Deo Novosađana ne želi da vozi bajs, deo svakako ne voli da se vozi gradskim prevozom, a deo ne voli da se parkira dalje od 50m od svog ulaza.
Ovim putem bih zamolio da preostali, većinski deo građana Novog Sada ipak ima razumevanja za dobrobit i razvoj našeg grada.
I da se samo osvrnem na početak teksta, nije mi namera da upoređujem izgradnju Ajfelovog tornja u Parizu sa izgradnjom javnih garaža u Novom Sadu, već je namera da ukažem na svest koju neko ili ima, ili nema.
G.B.
Preuzmite android aplikaciju.
