Ово ће бити један од оних текстова у којима себе свесно излажем ризику да будем нападнута. Мој примарни циљ је допринос заједници и отуда долази моја одлучност да кажем следеће: Многи од нас само мисле да много воле своју децу! Често нисмо свесни колико смо у љубави плитки и површни!
Ми мислимо да их сигурно волимо, зато што их највише волимо, али то не значи да их волимо истинском љубављу.
Проверите се!
Родитељска љубав се мери на основу:
- спремности да уложимо себе, не само свој новац.
- тога да нам је важније да нам дете буде добар човек, него да ми будемо ,“добри“.
- тога да ли преузимамо одговорност или за себе и своје дете тражимо оправдања.
- да ли нам је примарни циљ да дете оспособимо или да му угодимо.
- спремности да обуздамо свој его зарад детета, а не да се правимо да све знамо.
- истинског труда да будемо што више са њима, а не да гледамо да их ,“испоручимо“ на оброк.
- тога да ли смо спремни да дуготрајно будемо посвећени некој промени или само играмо улогу пожртвованог родитеља у коју смо се толико уживели да смо у њу и сами поверовали.
Озбиљно се замислите! Признајте и ако истина боли, не мажите сами себи очи. Они који нису у стању да отпусте лажну слику, треба да знају да ће их време и живот сигурно раскринкати!
Не претим, освешћујем.
Не дајте да вас збуне мисли које које вам говоре да ви вашу децу сигурно довољно волите. То што се успалимо око организације дечјег рођендана, што им купујемо све најбоље, што нам је јако стало до њиховог образовања… то често није љубав, то још како може бити самољубље.
Љубав има онај родитељ који посматра дете, који предузима заиста све што је у његовој моћи да га усмери на прави пут , који се свакодневно стара да одржи блискост са својим дететом, који не пушта проблем, не гура га под тепих, већ активно трага за решењем, куца на сва врата и тражи помоћ, онај родитељ који не бежи од одговорности, који зауставља луду свакодневну журбу да би размислио о томе како васпитава, онај којем су деца на првом месту када распоређује своје време, а не само свој новчаник!
Циљ текста није да осуди, већ да продрма. Па нек дрма! Делите га, нек отвара очи, да буде више истински срећне деце.
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
Kako detetu objasniti zašto mora u vrtić, ako je mama kod kuće sa mlađim detetom (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
