Novi Sad bismo uskoro mogli da nazovemo gradom “na dva točka“, jer se sve više građana opredeljuje za bicikl kao osnovno prevozno sredstvo.
Međutim, postavlja se pitanje da li Novosađani motivaciju za ovo “prešaltavanje“ na zdravije navike, pronalaze na pravim mestima, te koliko se trude da, zapravo, budu fizički aktivni?
Danas je najveća motivacija za sedanje na bicikl izbegavanje nepotrebne gužve u saobraćaju i, na prvi pogled, večno traženje parking mesta.
Činjenica je da, u ovom savremenom svetu, svi negde jurimo, iako ne znamo ni kuda smo pošli. I to je dobro, jer od dva zla biramo manje, pa umesto sedenja opredeljujemo se za verglanje, kud god nas put odnese.
Da li nas tri puta zaverglana pedala na putu do omiljene pekare može učini sportski osvešćenijom osobom od, recimo, nekih drugih stanovnika naše države, gde trend biciklizma nije toliko zaživeo?
Naravno da ne! Iz tog razloga “ciklopoklonjenje“ koje je zavladalo ulicama Grada nakon što su nam konačno uređene biciklističke staze, samo je jedna sićušna kapljica u moru navika koje naši sugrađani gaje, ili bi barem trebalo da počnu da uzgajaju.
Na kraju dana, koliko god se trudili i kojem god prevoznom sredstvu pribegli, od interneta i njegovog uticaja ne možemo pobeći.
Poučeni starom dobrom: “Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se!“, naši sugrađani, pa čak i oni izrazito nostalgični, kojima pođe suza svaki put kada neko umesto papirne novine poseti internet portal u potrazi za vestima, počeli su da koriste sve benefite društvenih mreža kako bi radili na sebi.
Ukoliko su internetske statistike, nekim čudom i istinite, skoro svaki treći muškarac u našem Gradu, na svom Instagram nalogu prati stranice sa fitnes savetima, dok, pazite ovo, skoro svaka druga Novosađanka prati neku fitnes influenserku sanjajući da jednog dana ima njene obline.
Tada dolazimo do dve moguće reakcije. Deprimiranja i lečenja depresije kasnim satima u ‘’McDrive’’-u, ili iznenadnog buđenja svesti i pokretanja na akciju.
Znate kako mi Novosađani često volimo da kažemo da smo lepši, pametniji i bolji od drugih? E pa ovoga puta nam, ukoliko zanemarite ponekad opravdanu uobraženost, morate priznati da se, ako ništa drugo, možemo nazvati stanovnicima grada “aktivnih“ ljudi.
Da, zapravo, jesmo aktivni pored sve izraženijeg trenda biciklizma, pokazuju i novootvoreni trening centri, koji i pored širenja svojih kapaciteta još uvek ne mogu da ispune sve potrebe koje naši sugrađani postave pred njih.
Geografska blizina Fruške gore, takođe, je jedan od pogodnih resursa za razvijanje zdravih navika, ali odluka je uvek na vama: Da li ćemo u nacionalni park ići da osvajamo pešačke rute, ili da pečemo roštilj i pijemo pivo?
Dobri su i roštilj i pivo, da ne dođe do zabune, ali kada umemo da napravimo balans.
Novosađani su poznati po tome da su radoznali. Jednostavno, kada krenemo putem tog “novog“, zdravijeg, života, u glavi nam se pojavi pregršt pitanja na koja ne znamo gde da dobijemo odgovore.
U takvim situacijama nam se, kao svetlo na kraju tunela, pojave društvene mreže i mnogo samoproklamovanih trenera koji, razume se, imaju baš ono što nam treba. Tu, opet, dolazimo do velikog testa naše inteligencije, gde moramo da prepoznamo šta je od obilja informacija koje nam se nude zapravo korisno i istinito, a šta šarena marketing laža.
Da li ste svesni da živite u gradu u kojem se nalazi jedno od najvećih obrazovnih središta u celoj Centralnoj Evropi?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz popisa stanovništa 2011. godine u Srbiji samo 11% ljudi ima završen fakultet. Pogodno je i spomenuti da je većina od tih 11% fakultet završila upravo u Novom Sadu, a mnogi od njih su tu ostali da žive i rade.
To znači da u našem okruženju imamo veliki broj vrhunski obrazovanih profesora fizičkog vaspitanja, koji uvek mogu da nas posavetuju i usmere kada je naša fizička spremnost i aktivnost u pitanju.
Mi trebamo samo jedno, da počnemo da koristimo resurse koje nam život u ovom predivnom gradu nudi.
Prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije, stanovnici Srbije sede u proseku oko pet sati dnevno.
Savremeno doba dovelo je do veće eksploatacije znanja, a manjeg korišćenja fizičke snage, te je većina poslova od kojih Novosađani zarađuju za prače hleba, sedentarnog tipa.
Ipak, sedentarni trend ne važi samo za naš Grad, već za čitav region, Evropu, a kada malo šire sagledamo i svet. Zbog toga je veoma važno raditi na svojoj fizičkoj spremnosti i ne dopustiti da nam jedina fizička aktivnost u toku dana bude ona kada, u tržnom centru, idemo od radnje do radnje ne bismo li prošli jeftinije.
Kako bismo najbolje oslušnuli takt Novog Sada, odlučili smo da informacije potražimo “na terenu“, te razgovaramo sa nekim ko se svakodnevno susreće sa izazovima koje donose jutra u kojima Novosađani ustanu i prelome da je vreme da se okrene novi list i živi zdravije!
Diplomiranog profesora fizičkog vaspitanja Đorđa Vulina, trenutno zaposlenog u jednom od vodećih novosadskih fitnes centara, pitali smo da li se često susreće sa klijentima kojima sedenje pravi problem i koliko se to lako može ispraviti?
On je istakao kako radi sa velikim brojem stručnjaka iz IT sektora, ekonomije i drugih zanimanja koja podrazumevaju manje kretanja, te da već postoji određen šablon bola koji može da se primeti, a kojem je uzrok sedenje.
“Problem je jednostavno ispraviti, ali ne i lako! Svi znamo šta je dobro za nas, a šta ne, ali to ne zavisi uvek od nas samih. Trebalo bi da dnevno pešačite (barem 7,8 hiljada koraka za početak), na poslu pravite kratke pauze za vežbe disanja, mobilnost i istezanje (ne oduzmu vam više od desetak minuta), namerno se parkirajte dalje od posla, obratite pažnju na visinu i kvalitet stolice, uključite trening snage itd…“, savetovao je Đorđe.
Naveo je da je najveća problematika, zapravo, to što se Novosađani sa ovakvim tipom problema za promene, obično, odlučuju kada bolovi postanu ozbiljni i počnu da remete normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu.
View this post on Instagram
Zanimalo nas je i, ko je od naših sugrađana aktivniji i dosledniji aktivnom načinu života?
On se našalio i rekao da bi pošten odgovor bio podjedanko, ali da sa aspekta doslednosti blagu prednost daje lepšem polu.
Posvedočio je da žene obično dolaze na grupne treninge u toku čitave godine, dok se kod muškaraca, ipak, javlja mali trend kampanjskog vežbanja, pre i posle leta, ili pre i posle praznika.
“Ono što svemu tome jeste mali trn u oku je definitivno razlog rada na sebi koji sve više ima, isključivo, estetsku notu. Marketing, trendovi, društvene mreže i idealizovanje spoljašnjih estetskih atributa kao primarnih dovode do toga da se vrlo utabanim putem skreće od primarnog cilja, odnosno zdravlja. Nadajmo se da se samo radi o još jednom od trendova – jer su prolazni.“, zaključio je Đorđe.
Koji god motivi da pokreću naše sugrađane, ukoliko ovako nastavimo, možda smo na dobrom putu da, svakim danom sve više, jedni drugima budimo svest o važnosti “aktivnog“ načina života.
Redovna umerena fizička aktivnost kao što je vožnja bicikla i šetnja, ne samo da čini da budete zdraviji već i da se osećate srećnije.
Barem u našem Gradu imate štošta za videti prilikom šetnje, a ukoliko se još malo naoružate nekim istorijskim činjenicama, svaki obilazak centra i periferije Grada biće vam drugačije i novo iskustvo.
Preuzmite android aplikaciju.
