Iako je nemoguće znati kakvi su bili ratni planovi Vladimira Putina kad je izvršio invaziju na Ukrajinu 24. februara, većina analitičara veruje da je očekivao brzu pobedu u roku od nekoliko dana.
Mesec dana kasnije, sukob se pretvorio u rat iznurivanjem, u kojem Rusija koristi brutalnu taktiku da bi slomila ukrajinski otpor, prema američkim vojnim analitičarima Bendžaminu Džonsonu, Tajsonu Vecelu i DŽ.B. Baranku.
Pišući za Atlantski savet, oni su naglasili da procenjuju da će Rusija najverovatnije preći na rat iznurivanjem, izgladnjujući Ukrajince prekidom ruta snabdevanja, blokirajući im izlaz na Crno more i, na kraju, dovešće do masovne gladi kad ukrajinski zemljoradnici ne budu mogli da obave žetvu.”
Ali produženi rat će imati visoku cenu i po Rusiju. Pitanje je samo: koliko tačno?
Ed Arnold, naučni saradnik za evropsku bezbednost u britanskoj ekspertskoj grupi Kraljevski institut za ujedinjene službe, za BBC kaže da je „održavanje vojnih operacija skup posao, naročito kad su trupe daleko od glavnih baza.”
„Morate da gomilate značajne zalihe municije i goriva da biste mobilisali ratnu mašineriju i hranu za prehranjivanje trupa.”
Mnogo je dokaza koji ukazuju na probleme sa ruskom logistikom u ratu sa Ukrajinom – najizrazitiji su veliki broj ruskih vojnih vozila napuštenih u polju pošto su se pokvarila.
„Nisu bili pripremljeni zato što su verovatno mislili da će ova operacija trajati svega nekoliko dana”, kaže Arnold.
Džejms Stavridis, penzionisani admiral američke mornarice i dekan emeritus Flečerove škole prava i diplomatije na Univerzitetu Tafts, kaže da troškovi rata rastu dok istovremeno ruski izvori novca presušuju.
Iako ova zemlja drži jednu od najvećih svetskih rezervi stranih valuta (skoro 600 milijardi dolara), veliki deo tog novca sada je zatočen u zapadnim bankama zbog ekonomskih sankcija.
Prema Centru za privredni oporavak, grupi ekonomista i savetnika ukrajinske vlade, prva 23 dana invazije koštala su Rusiju najmanje 19,9 milijardi dolara u izravnim vojnim troškovima.
Oni su procenili da je Kremlj izgubio devet milijardi dolara u uništenoj vojnoj mehanizaciji.
Na ove sume treba dodati troškove lansiranja krstarećih raketa i gubitak potencijalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednih 40 godina (zasnovan na gubicima ljudskog osoblja).
Ukrajina je 19. marta saopštila da je do tog trenutka u ratu stradalo više od 14.000 ruskih vojnika.
Rusija je 25. marta saopštila da je poginuo 1.351 vojnik, a da je ranjeno 3.825.
Ukupni troškovi takođe će morati da uključe cenu evakuacije, lečenje ranjenih vojnika, trošenje na municiju, gorivo, rezervne delove, hranjenje trupa, i tako dalje.
Nijedna od ovih procena ne može nezavisno da se potvrdi.
Odgovor na pitanje kada bi Rusiji moglo da ponestane novca zavisi od toga koliko će se efikasnim pokazati zapadne ekonomske sankcije.
Ključno, zavisi i od toga da li evropske zemlje mogu da priušte zabranu uvoza ruskog gasa.
To predstavlja popriličan izazov, budući da rusko snabdevanje čini oko 40 odsto uvoza prirodnog gasa u EU.
Preuzmite android aplikaciju.
