Домаћинства у Србији која имају пушаче у просеку издвајају око девет одсто свог дохотка на цигарете и остале дуванске производе, а ако се посматра цела популација онда трошкови за дуван износе 3,5 одсто, показало је истраживање Института економских наука (ИЕН).
Реч је о вишегодишњем истраживању о потрошњи и политикама опорезивања дуванских производа у Србији и региону југоисточне Европе, а ову разлику директор Института Јован Зубовић за Танјуг објашњава тиме што у око две трећине домаћинстава у Србији нема пушача.
Према његовим речима, мере које су у земљи увођене у складу са препорукама Уједињених нација довеле су до тога да се преваленција пушења смањи са почетних 50 одсто, колико је износила 2000. године, на садашњих 37 процената.
Зубовић истиче да се када се говори о трошковима пушења, не мисли само на цене цигарета и резаног дувана, већ и на трошкове здравља односно лечења болести које настају као последица пушења.
„Постоје и индиректни трошкови који се испољавају кроз повећано одсуштво са посла због болести, затим продужења пауза да би људи пушили напољу, пошто је пушење на радном месту забрањено. Тако, прелиминарни резултати нашег истраживања које ћемо објавити ове године указују на то да је просечан радни век пушача краћи за седам година од непушача“, каже саговорник Танјуга.
Додаје да се издвајање за пушење у домаћинствима са пушачима негативно одражава на издвајање за храну, одевање а нарочито образовање.
„Наравно то мање издвајање не значи да људи мање једу, него купују храну лошијег квалитета, као и одећу а најопасније је смањење улагања у образовање јер је то улагање у будућност пре свега за младе па ће средства која се данас не уложе касније резултовати мањим приходима тој деци“, објашњава Зубовић.
За разлику од хране, одевања и образовања, пушење повећава неке друге трошкове, пре свега за алкохол и боравак у ресторанима и кафићима, јер они иду уз пушење.
Googlemaps uskoro nudi putanje sa najmanjom potrošnjom goriva
Преузмите андроид апликацију.
