Istraživači su želeli da ispitaju koliko minuta fizičke aktivnosti može smanjiti rizik od razvoja ozbiljnih zdravstvenih problema.
U razvijenim zemljama odrasli provode u proseku 9 do 10 sati dnevno sedeći, uglavnom tokom radnog vremena.
Ovaj izuzetno sedeći način života povezan je sa povećanim rizikom od smrti.
Bavljenje samo 20-25 minuta dnevne fizičke aktivnosti moglo bi sprečiti povećani rizik od smrtnosti povezan sa pretežno sedentarnim načinom života.
Istraživači koji su učestvovali u jednoj studiji prikupili su pojedinačne podatke o učesnicima iz četiri grupe ljudi opremljenih uređajima za praćenje aktivnosti kako bi saznali da li fizička aktivnost može da promeni vezu između vremena sedenja i smrti, i obrnuto, i koliko fizička aktivnost i vreme sedenja utiču na rizik.
Zabeležili su najmanje 4 dana 10-časovne dnevne aktivnosti i praćeni su najmanje 2 godine i pružili detalje o potencijalno uticajnim faktorima: pol, nivo obrazovanja, težina, visina, istorija pušenja, unos alkohola i da li su imali trenutne i/ ili prethodne kardiovaskularne bolesti, rak i/ili dijabetes.
Povezivanje sa registrima umrlih je pokazalo da je tokom prosečnog petogodišnjeg perioda umrlo 805 (7%) ljudi, od kojih je 357 (6%) provodilo manje od 10,5 sati sedeći svakog dana, a 448 je zabeležilo 10,5 sati ili više.
Dakle, fizička aktivnost laganog intenziteta bila je povezana sa manjim rizikom od smrti samo kod ljudi koji su sedeli izuzetno dugo (12+ sati dnevno).
Ovo je opservaciona studija i kao takva ne može utvrditi uzrok i posledicu.
Istraživači priznaju neka ograničenja, kao što je neuzimanje u obzir potencijalno uticajnih faktora kao što su ishrana, problemi mobilnosti i opšte zdravlje.
Međutim, istraživači zaključuju: Male količine umerene do snažne fizičke aktivnosti mogu biti efikasna strategija za smanjenje rizika od smrtnosti usled sedentarnog načina života.
Preuzmite android aplikaciju.
