Početna > Život i stil
Život i stil

Koliko često možemo da jedemo tunjevinu?

Tunjevina se jede sama, ali je i deo salata, soseva i namaza. Mogli bismo je jesti svaki dan, ali da li je bezbedno i zdravo da je jedemo često? Prednosti jedenja ribe su višestruke.
Foto: Pixabay/ubert

Mnoge vrste ribe, uključujući tunjevinu, su zdrava hrana i pružaju nam hranljive materije kao što su omega-3 masne kiseline, gvožđe i proteini, svi ovi hranljivi sastojci neophodni za mozak razvoj i opšte zdravlje.

Međutim, riba može da sadrži živu, koja je toksična za ljude.

Ribe se prirodno mogu kontaminirati živom kroz životnu sredinu ili kroz industrijske procese.

Naime, kada živa uđe u vodene tokove, riba je konzumira i tako se akumulira u lancu ishrane.

Veća je verovatnoća da će veće ribe, uključujući tunu, sabljarku i ajkule, sadržati veći nivo žive nego manje ribe.

Živa koja se nalazi u ribi je obično metil živa, organski oblik žive.

To je snažan neurotoksin koji može da izazove oštećenje mozga u razvoju kod fetusa, odojčadi i dece i zato se preporučuje da trudnice, kao i dojilje, bebama i deci da ograniče konzumaciju ribe koja može da sadrži živu, što se odnosi i na tunjevinu.

Malo je verovatno da će odrasli koji konzumiraju tunjevinu ili drugu ribu sa visokim sadržajem žive razviti simptome trovanja živom.

Takođe je malo verovatno da će povremena konzumacija više od preporučene količine tunjevine, a to je dva do tri obroka nedeljno, dovesti do štetnih efekata na zdravlje kod zdravih odraslih osoba.

Međutim, živa je toksična i predstavlja ozbiljan problem za ugrožene grupe ljudi. 

Kod dece, dojenčadi, ali i fetusa, izloženost velikim količinama metil žive može dovesti do kašnjenja u razvoju, problema sa pamćenjem i učenjem, ili drugih znakova i simptoma oštećenja mozga.

Ovi neželjeni efekti se mogu javiti i kod dece čije su majke bile izložene metilživi tokom trudnoće, čak i kada su majke asimptomatične.

Razbijamo mitove: Da li je bolji beli ili integralni pirinač?

Preuzmite android aplikaciju.