Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije ocenila je danas da su vanredni parlamentarni izbori u Francuskoj demokratski, ali i hazarderski i promišljeni čin predsednika Emanuela Makrona kojim je Francuze praktično stavio pred referendum da li žele da ekstremne opcije vode zemlju.
Kolaković je Tanjugu rekla da je to demokratski čin, pošto nije morao da raspiše izbore, ali je to učinio jer je porazom na evropskim izborima ugrozio svoj legitimitet.
„On je to prepoznao kao odgovor građana Francuske na određene stvari koje je sprovodio u prethodnom periodu u celokupnoj svojoj političkoj delatnosti. Onda je Francuze stavio na jednu vrstu referenduma. Da li želite da ekstremne opcije, potencirao je naravnodesnu, ali on tu misli i na levu opciju koju on takođe naziva ekstremnom, to je sad ova grupacija Narodnog fronta, i da li želite da te opcije budu te koje preovladavaju u francuskom društvu i ga vode“, rekla je Kolaković.
Kako je ocenila, to je jedan hazarderski potez, u smislu njegove političke karijere, ali da to svakako nije ishitren potez i sigurno je bio dobro promišljen.
Ona je istakla da su francuski izbori specifični, jer je cela zemlja podeljena u 577 izbornih jedinica, postoji drugi krug u koji mogu da uđu i trećeplasirani ako imaju više od 12,5 odsto glasova, a da je za pobedu u prvom krugu potrebno 50 odsto glasova.
Iako su prognoze za Nacionalno okupljanje visoke, 36 odsto, one kada se budu pretvorile u ove izborne jedinice i kada se budu pretvorile u drugi krug parlamentarnih izbora, tu možemo dobiti potpuno drugi vid odlučivanja. Tu će se više odlučivati u kontekstu da li ste za Marin Le Pen, odnosno njenu partiju, koju sada predvodi Žordan Bardela, ali ipak je njena personifikacija Marin Le Pen, i sa druge strane imate partije koje dolaze iz drugih blokova“, naglasila je Kolaković.
Ona smatra da je upravo u toj činjenici, kao i u činjenici da se očekuje velika izlaznost, bila nada za Makrona da ima prostora za njegov politički manevar.
„U francuskom političkom životu ima više veoma značajnih političara, političkih figura, ne samo u Parizu, već i u drugim delovima Francuske. To su jake regionalne ličnosti koje su već osvajale te izbore i koje nose određenu vrstu težine i koje pripadaju različitim političkim grupacijama koje ne moraju nužno biti i Makronove“, rekla je Kolaković.
Sem toga, dodala je, problem kod Nacionalnog okupljanja je njen veoma ograničeni koalicioni kapacitet.
„Sa druge strane, tu postoji ipak neki veći koalicioni kapacitet Makronove partije, pa i ove grupacije socijalističkih partija, koja se sada udružila“, poručila je Kolaković.
Dodala je da se kod republikanaca desila do sada neviđena situacija, kada je njihov predsednik rekao 11. juna da će podžati Marin Le Pen.
„Sada vidimo da je Žordan Bardela rekao da će imati veoma visoko mesto u vladi, ako uđe. Ali opet, predsednik Senata i ta tradicionalna grupa ljudi oko njega je neko ko ovih dana poziva da se ne glasa ni za jednu opciju do za onu tradicionalnu desnu konzervativnu opciju“, dodala je Kolaković.
Ona je rekla da je veoma teško predvideti kakvi će biti rezultati.
U Francuskoj se danas održava prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima je više od 49 miliona glasača pozvano da izabere 577 poslanika Nacionalne skupštine.
Antonijević: Izbori u Francuskoj protiču bez incidenata, očekuje se rast desnice
Preuzmite android aplikaciju.
