Ono što asocira na devedesete, pored brojnih dešavanja koja su nas zadesila tih godina, jeste i muzika.
Štošta ružno se izdešavalo u državi, od ratova, sankcija, inflacija, bombardovanja, rata na Kosovu, međutim, muzika je nekako živela.
U tom periodu je nastala dens muzika koja se danas smatra, hteli to mnogi da priznaju ili ne, evergrin muzikom.
U skladu sa dešavanjima u državi, mnoge pesme, pa čak i balade pozivale su na bunt.
Rokeri su jasno pokazivali za kakve vrednosti se bore, pa je grupa beogradskih muzičara okupljena oko Zorana Kostića Caneta, Milana Mladenovića i Srđana Gojkovića Gileta svoj stav iskazala upravo u pesmi „Mir, brate mir“.
Devedesetih ne samo da je dens muzika došla na velika vrata nego se pojavio i turbo folk koji je bio sve popularniji, na šta su se mnogi dotadašnji muzičari mahom rokeri, odupirali.
Smatrali su da su pesme kombinacija lošeg zvuka i još goreg teksta.
U svojoj pesmi „Turbo folk“, Rambo Amadeus, opisao je upravo ovaj pojam kao „gorenje naroda“.
1994. godine dolazi i do završetka ere „Ekatarine Velike“ koja je početkom devedesetih snimila par pesama koje su bile upućene tadašnjim političkim dešavanjima. Jedna od njih je „Idemo sa antiratnom porukom“.
Grupa „Babe“ i njihov frontmen, Žika Milenković, pevao je ironično o dizelašima, a poručivao je i da bi hteo da bude predsednik Srbije.
On je ipak našao inspiraciju i u ovim teškim vremenima da otpeva par ljubavnih pesama koje se i dan danas slušaju i po kojima je grupa „Babe“ poznata. To su pesme „Ko me tero“ i „Noć bez sna“.
Neke od svojih najpoznatijih pesama su upravo ovih godina snimili „Partibrejkersi“.
Grupa „Električni orgazam“ pitali su se „Kakav je to svet“ u kojem ima samo „Seks, droga, nasilje i strah“. Proslavljene pesme iz ovog perioda poput „Kapetan Esid“, „Da si tako jaka“.
U ovo vreme rokenrol je približen najmlađoj publici upravo zahvaljujući Giletu i Vladi Divljanu. Tadašnji klinci su učili fore i fazone upravo od njih, što im nije bila loša škola, zar ne?
Beogradska grupa „Idoli“ od devedesetih godina više ne postoji, ali večno ostaju njihove pesme.
Bend „Vampiri“ su doživeli najveći „bum“ kada su snimili muziku sa film „Mi nismo anđeli“.
Pozitivnu energiju sa publikom tada je razmenjivao Milan Delčić Delča uz hitove „Hajde lagano“, „Izgleda da mi smo sami“.
Đorđe Balašević je tih godina snimio pesme koje se i danas znaju napamet. Voleli su tada svi „Dođošku“ i „Provincijalku“, okretao se u glavama i „Ringišpil“.
Osim njega, proslavila se i grupa „Garavi sokak“. Dopadljivi tekstovi su bili neophodni kako bi se popravilo raspoloženje u narodu, a to su i uspevali pesmama „Neko, neko ko je daleko“, „Biće bolje ako budeš tu“…
Mnoge grupe su tada napravile hitove jer su bile angažovane za snimanje numera u filmovima. Pa je tako „Bajaga“ napisao melodiju i tekst za film „Ni na nebu ni na zemlji“, dok su „Piloti“ komponovali muziku za seriju „Zaboravljeni“ i time ispisali istoimenu baladu koja je postala himna ove grupe.
Na televizijskim ekranima mogao se videti spot za pesmu „Kotor“ grupe „Galija“, snimili su i pesme „Trube“, „Dodirni me“, „Da me nisi“.
Političke poruke kroz svoje numere upućivao je i frontmen grupe „Riblja čorba“, a njihov evergrin „Kad sam bio mlad“ je nastao baš devedesetih, kao i pesma „Gde su i ovom glupom hotelu“.
Devedesete nisu donele samo turbo folk i dens, a po ovim pesmama možete da sami zaključite da su rok i pop bili itekako popularni.
Svakako da je muzika živela uprkos teškim vremenima, a može se reći da su ljudi tražili spas u ovim pesmama.
Preuzmite android aplikaciju.
