Iako duboko verujem da je ovaj fenomen nadaleko rasprostranjen, sigurno ste se, ukoliko živite u Novom Sadu, ponekad susreli sa takozvanim „pipačima hleba“.
Ne moram da objašnjavam o čemu se radi, verujem da vam je, na sam pomen, u glavi verodostojna scena nekog deke, koji u super marketu kreće redom i svaki hleb pritiska ne bi li pronašao najsvežiji.
Hajde, ne osuđujte, godinama kako starimo nam se troše i zubi, videću i vas kada vam za koju godinu trvda korica postane najveći neprijatelj.
Samo, kada to vreme dođe, eto, imajte u umu da niste sami na svetu i igrajte na sreću.
U starosti će vam taj rulet sa hlebom doći kao kocka života. Idite na sve ili ništa, na sendvič ili poparu.
Druga, slobodno ću reći, budalasta stvar koju možete da primetite u novosadskim prodavnicama obuće jesu žene koje idu u mirišu cipele.
Ne, u pitanju nije fetiš na smrdljive noge, mada nije isključeno da se u nekim slučajevima može raditi i o tome. U pitanju su gospođe „stare škole“ koje su majke i bake naučile da se prava koža prepoznaje samo po mirisu.
Ma, sertifikati i onaj poznati znak, koji zakonom propisan stoji u unutrašnjosti potencijalno kožne cipele, ništa ne vrede.
Možda se radi o gigantskoj prevari, možda žele da se obogate i zarade na ženskoj lakoverljivosti i gluposti?
Zbog toga je najsigurnije upustiti se u proveru dragocenim prirodnim detektorom dobijenim od majke prirode i znanjem nasleđenim od biološke majke.
Dakle, širite nozdrve da vas ne prevare!
Prodavnice obuće su mi nekako prilično inspirativne. Možda me zbog scena na koje sam nailazila i danas obuzme trema kada treba da probam neki par cipela za koji nisam sigurna da ću kupiti.
Kažu da je trema pozitivna stvar u bilo kom obliku, a sa time bi se, sigurna sam, složili i radnici iz industrije obuće jer ovi što je nemaju umeju da im oduzmu po nekoliko sati u donošenju i odnošenju raznih modela cipela da na kraju ne bi pazarili apsolutno ništa.
Ima i onih koji butike i prodavnice posećuju kao turističke rute. Takvi ljudi su sigurno bili dobre mušterije prodavcima obuće, te imaju toliko udobne cipele da po ceo dan mogu da „špartaju“ gledajući garderobu.
Voajeri!
Možda ubijaju slobodno vreme na pauzi, možda su im prodavačice drage i žele da ih pozdrave, a možda, jednostavno, umiru od želje da vide šta je to novo stiglo od garderobe i šta iz ove sezone ponovo neće kupiti, ali će naravno rasložiti, probati, ukoliko je žensko uprljati puderom, zahvaliti se i izaći.
Pa nisu valjda one radnice iz butika mislile da se plata zarađuje lako?
Razmišlja se po principu: „To je tvoj posao, uzmi sestro slaži kad si se dala u modnu industriju, sutra šefu da kažeš da si svaki dinar zaradila!“
Nedavno sam naišla na neki video gde jedan čovek koji prodaje rakiju kaže: „Ne može da se proba, kupuje se po verovanju na reč!“
Mora da se i ovaj čikica više puta u životu susretao sa probačima pa je svoju lekciju naučio na teži način.
„Znam ja takve što probavaju, proba od svake vrste po malo, napije se, ništa ne kupi i ode“, rekao je čovek.
Doduše, iako sam, zbog sramote, celoživotno uskraćena za poneko parče sira, pršute ili bilo čega što se na pijaci nudi, na domaćoj rakiji bih sigurno pokušala da pomerim svoje granice i pitam za „uzorak“. Od svake po malo, razume se.
Prehrambena industrija, takođe, ima svoje bisere.
To su oni ponavljači kojima je neodoljivo interesantno da vam, kada vas upitaju šta je sveže, te nakon što im ukažete na najsvežije, još jednom postave dodatno pitanje: “Jel to sigurno sveže?“
Kao da bi prodavac koji ima nameru da uvali, recimo, bajatu kiflu, nakon drugog postavljenog pitanja ipak odlučio da kaže istinu i nakon dugoročnog ubeđivanja u suprotno, prizna da nešto nije sveže.
Priznajte, nije lako raditi u trgovini, pogotovo danas kada je mušterija uvek u pravu.
Možda vam, nakon što pročitate ovaj tekst, natpisi sa tezgi novosadskih pijaca mogu izazvati određenu dozu empatije prema prodavcima.
Mada, videćete koliko je teška borba pokušati da razumete drugu stranu, kada vam se nokti, sami od sebe, po inerciji zabadaju u tikvicu, jer je to najbolji način da proverite da li je dovoljno zrela.
Danica Urdarević
Preuzmite android aplikaciju.
