Lekari retko dijagnostikuju nekoga kao psihopatu ili sociopatu. Oni uglavnom koriste drugačiji termin: antisocijalni poremećaj ličnosti.
Većina stručnjaka veruje da psihopate i sociopate dele slične karakteristike. Takvi ljudi nemaju sposobnost da razlikuju dobro od lošeg. Takođe im je teško da razumeju osećanja drugih ljudi, a još teže saosećaju.
Imaju li savesti?
Ključna razlika između psihopate i sociopate je prisustvo savesti, tog unutrašnjeg glasa koji govori osobi da li radi nešto što ne bi trebalo. Psihopata nema savesti. Ako će vas psihopata lagati, neće osećati nikakvu moralnu nelagodu. On će posmatrati druge i nakon nekog vremena će se uklopiti u svoju okolinu kako ga ne bi otkrili. Sociopata obično ima savest, ali je veoma slabo razvijena. On će znati da to što radi nije prihvatljivo i osećaće određeni stepen krivice, ali ga to neće sprečiti u njegovom planu.
Psihopate i sociopate ne mogu da saosećaju sa drugim ljudima.
Oni nemaju sposobnost da se stave u kožu druge osobe i pokušaju da shvate kako se ta osoba oseća. Neko ko pati od ovog poremećaja ličnosti vidi druge ljude kao objekte koje mogu koristiti za svoje dobro. Nisu uvek nasilni Psihopate i sociopate se u medijima često prikazuju kao nasilne osobe. U stvarnosti, neko ko pati od asocijalnog poremećaja ličnosti može biti nasilan, ali obično nije. Umesto toga, on češće koristi manipulaciju da bi dobio ono što želi. Hladni su i uvek kalkulišu kako bi iz svake situacije izvukli najviše što mogu, ne razmišljajući previše o tome kako se osećaju drugi oko njih. Ako prepoznate neke od ovih osobina kod voljene osobe, možda ćete početi da verujete da je ta osoba sociopata ili psihopata. Međutim, samo zato što je osoba zla ili sebična, to ne znači da pati od ovog poremećaja.
Dijagnostikovanje antisocijalnog poremećaja ličnosti
Ne postoje laboratorijski testovi za potvrdu mentalnih poremećaja. Ako su prisutne nagle promene u ličnosti osobe, lekar može preporučiti fizički pregled, test krvi ili skeniranje mozga kako bi utvrdio da li je fizički poremećaj prisutan. Psihijatar ili psiholog će verovatno analizirati osobu pažljivo osmišljenim pitanjima kako bi stekli dublje razumevanje ličnosti te osobe. Ovi oblici poremećaja ličnosti obično počinju da se javljaju u adolescenciji, kada je ličnost već bolje formirana. Međutim, postoje slučajevi kada se ovi poremećaji mogu primetiti već kod deteta u dobi od 8 godina.
Koji su uzroci?
Tačni uzroci još uvek nisu poznati. Većina ljudi veruje da je to zbog kombinacije uslova, od načina na koji se osoba nosi sa stresom do načina na koji je odgajana. Roditelji koji se prema deci ponašaju kao da su od stakla mogu im usaditi neke osobine koje će kasnije dovesti do narcizma. Tanka je linija između zdrave brige i nezdravog jačanja ega deteta.
Ali, s druge strane, ignorisanje ili zanemarivanje deteta takođe neće imati pozitivan efekat na razvoj njegove ličnosti. Tada deca počinju da osećaju potrebu da prežive, da se brinu o sebi, kada niko drugi to ne želi.
Tretman
Ne postoji lek, ali terapija definitivno može pomoći. Cilj je da osoba poradi na svom samopouzdanju i razvije realnija očekivanja od drugih ljudi. Ne postoji lek za ove poremećaje ličnosti, ali su depresija i anksioznost često prisutni. Iz tog razloga se često propisuju antidepresivi. Ako narcisoidna osoba počne da konzumira alkohol ili drogu, što je vrlo često, važno je da na vreme počne da leči ove zavisnosti.
Preuzmite android aplikaciju.
