Na današnji dan sva deca za školsku slavu – Svetog Savu pevaju Uskliknimo s ljubavlju koja je zvanično himna Svetom Savi.
Međutim, u poslednje vreme oživljena je i pesma iz 1889. godine pesnika Vojislava Ilića koju je prepevala naša poznata umetnica Danica Crnogorčević. U pitanju je pesma Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira.
Pesma Ko udara tako pozno u dubini noćnog miranastala je 1889. godine i napisao ju je naš pesnik Vojislav Ilić. Pesma je rodoljubiva, sa posvetom našem prosvetitelju, Svecu i prvom srpskom Arhiepiskopu Savi.
Pesma je himnična, s toga je vrlo brzo privolela publiku na svoju stranu. Parna rima u strofama, u šesnaestercu, doprinela je dodatnno melodičnosti ove pesme.
Stihovi Vojislava Ilića za mnoge su neprevaziđeni zbog svoje lepote:
Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira
na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?
Već je prošlo davno veče, i nema se ponoć hvata,
sedi oci, kaluđeri, otvor’te mi teška vrata
Premda je Danica opevala ove stihove sa duhovnim prizvukom, izvorna verzija pesme kao rodoljubive, ipak nije da nije i duhovna. Naime, u tesktu pesme se otkriva jedan duhovni čin koji opevava odluku Svetog Save da se zamonaši na Svetoj Gori i tako napusti vlast dinastije Nemanjića, kao i sva materijalna dobra.
Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,
i sad, evo, svetlost tražim u skromnome manastiru.
Otvor’te mi, časni oci, manastirska teška vrata
i primite carskog sina ko najmlađeg svoga brata
Iako je pesma opisala Savin dolazak u njegovoj 18. godini na Svetu Goru, ona je dala i opis njegovog izgleda, na osnovu kojeg se iz pesme zaključuje da je Sava došao kao skroman mladić, što ne kazuje da je to tako u stvarnosti i bilo, ali je pesnik Ilić to verovatno zaključio iz brojnih opisa koji su kazivali o Savinoj skromnoj ličnosti:
On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete,
i ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete.
Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,
ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.
Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo,
a kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo“
Na kraju pesme autor pravi vremensku distancu, vraća se u period u kojem je pesma nastala, odnosno u 19. vek i završava pesmu naglašavajući značaj Svetog Save za Srbe i srpski rod:
Vekovi su prohujali od čudesne one noći,
vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći.
Al’to dete jošte živi, jer njegova živi slava,
jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin – Sveti Sava
Pesma „Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira“ Danice Crnogorćević
Danica Crnogorčević je mlada srpska umetnica iz Crne Gore koja peva pretežno duhovnu i etnu muziku, istovremeno je i diplomirani istoričar umetnosti. Baveći se umetnošću na različitim poljima, najveći uspeh je ipak doživela pevajući verske pesme.
Njene obrade oživele su neke od najlepših srpskih pravoslovanih pesama, ali i postale zaštitini znak mnogih događaja.
Tako recimo pored pesme Vojislava Ilića „Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira“ koja se peva i sluša ne samo na današnji praznik, njeni stihovi su u poslednji par godina opet oživeli tradicionalnost, lepotu i snagu srpskog naroda koji nikada ne umire.
Poznati su stihovi iz pesme Veseli se srpske rode koja je simbolično objavljena na Vidovdan, ali i koja je pevana tokom Litija tokom kojih se srpski narod u Crnoj Gori borio, na divan i pravedan način, za opstanak Srpske pravoslavne crkve.
Takođe mnogi vole i Daničinu obradu rodoljubive pesme Sini jarko sunce sa Kosova, koja je nastala u čast Kosovske bitke.
Srbi danas proslavljaju najvećeg srpskog prosvetitelja – Svetog Savu!
Preuzmite android aplikaciju.
