На данашњи дан сва деца за школску славу – Светог Саву певају Ускликнимо с љубављу која је званично химна Светом Сави.
Међутим, у последње време оживљена је и песма из 1889. године песника Војислава Илића коју је препевала наша позната уметница Даница Црногорчевић. У питању је песма Ко удара тако позно у дубини ноћног мира.
Песма Ко удара тако позно у дубини ноћног мира настала је 1889. године и написао ју је наш песник Војислав Илић. Песма је родољубива, са посветом нашем просветитељу, Свецу и првом српском Архиепископу Сави.
Песма је химнична, с тога је врло брзо приволела публику на своју страну. Парна рима у строфама, у шеснаестерцу, допринела је додатнно мелодичности ове песме.
Стихови Војислава Илића за многе су непревазиђени због своје лепоте:
Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затворенoj светогорског манастира?
Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата,
седи оци, калуђери, отвор’те ми тешка врата
Премда је Даница опевала ове стихове са духовним призвуком, изворна верзија песме као родољубиве, ипак није да није и духовна. Наиме, у тескту песме се открива један духовни чин који опевава одлуку Светог Саве да се замонаши на Светој Гори и тако напусти власт династије Немањића, као и сва материјална добра.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор’те ми, часни оци, манастирска тешка врата
и примите царског сина ко најмлађег свога брата
Иако је песма описала Савин долазак у његовој 18. години на Свету Гору, она је дала и опис његовог изгледа, на основу којег се из песме закључује да је Сава дошао као скроман младић, што не казује да је то тако у стварности и било, али је песник Илић то вероватно закључио из бројних описа који су казивали о Савиној скромној личности:
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“
На крају песме аутор прави временску дистанцу, враћа се у период у којем је песма настала, односно у 19. век и завршава песму наглашавајући значај Светог Саве за Србе и српски род:
Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал’то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава
Песма „Ко удара тако позно у дубини ноћног мира“ Данице Црногорћевић
Даница Црногорчевић је млада српска уметница из Црне Горе која пева претежно духовну и етну музику, истовремено је и дипломирани историчар уметности. Бавећи се уметношћу на различитим пољима, највећи успех је ипак доживела певајући верске песме.
Њене обраде оживеле су неке од најлепших српских правослованих песама, али и постале заштитини знак многих догађаја.
Тако рецимо поред песме Војислава Илића „Ко удара тако позно у дубини ноћног мира“ која се пева и слуша не само на данашњи празник, њени стихови су у последњи пар година опет оживели традиционалност, лепоту и снагу српског народа који никада не умире.
Познати су стихови из песме Весели се српске роде која је симболично објављена на Видовдан, али и која је певана током Литија током којих се српски народ у Црној Гори борио, на диван и праведан начин, за опстанак Српске православне цркве.
Такође многи воле и Даничину обраду родољубиве песме Сини јарко сунце са Косова, која је настала у част Косовске битке.
Srbi danas proslavljaju najvećeg srpskog prosvetitelja – Svetog Savu!
Преузмите андроид апликацију.
