Da li su to ljudi koji su rođeni u našem gradu, ili pak oni koji dovoljno dugo žive u njemu da bi se tako osećali? Da li se Novosađaninom može nazvati i osoba koja je tek pristigla u naš grad a već se zaljubila u njega?
Vreme donosi razne promene… ponekad ne primećujemo te pipke koji se pružaju po realnosti oko nas, sve dok nas čvrsto ne prigrle i ne budemo primorani da vidimo da oko nas ništa nije kao što je nekada bilo.
Stvari su prilično jednostavne. Takt grada se menja, a i mi sa njime.
Koje su to odlike, koje nas, razlikuju od njih? Koji su to šabloni ponašanja koje kada usvojimo možemo da se deklarišemo kao Novosađanin.
Pravi Novosađani su oni koji i dalje, pored sve tehnologije koja nas okružuje, vole da izađu u park na klupu i čitaju novine.
To su oni koji su prijateljski nastrojeni prema nacionalnim, verskim i drugim manjinama, i imaju izraženu ideju o međusobnom suživotu i toleranciji.
Ljudi koji bez problema mogu da pošalju svoju decu same u školu jer saobraćaj i dalje nije toliko lud da bi se plašili za njihove živote.
Novosađani ne vole promene. Urbanizacija im je draga samo zato što je korisna ali bi je po difoltu zamenili za uživanje u pogledu na neko staro zdanje.
Muškarci su kadri u odmeravanju zgodnih žena, ali ne tako kadri u prilaženju, a naše dame nekako uvek osvoje oni “dođoši“ sa malo više smelosti.
Tipično je i da, kada neće da ih treća komšinica razume, dve komšinice krenu da pričaju na mađarskom.
Pešaci čekaju zeleno svetlo na semaforu i kada nema automobila na kolovozu, a ako vidite da se neko usudio da prekrši taj prećutni dogovor grada i njegovih stanovnika, te pređe na crveno svetlo, znajte da nije odavde.
Činjenica je da se u drugim gradovima prilično brže živi, i da kod nas atmosfera nije kao u drugim mestima, ali…
Po čemu smo još posebni, osim po tome što mislimo da smo posebni?
Preuzmite androidaplikaciju.
